Page 431 - Pauline Pears - Organska bašta

430 ORGANSKA BAŠTA

SIMPTOMI Paperjasta sivkastobela ple- da. Na listovima se mogu pojaviti svetlo-
san pojavljuje se na zaraženim delovima smeđe, naborane pege, od ivice lista ka
(videti str. 87). Ako je stablo obolelo, deo sre dini. Pege liče na plamen. Ako vlažan
biljke iznad zaraženog mesta požuteće i pe riod dugo traje dolazi do truleži ploda.
po četi da vene. Na primer, cvet jagode PREVENCIJA I SUZBIJANJE Smanjite
mo že da bude zaražen, ali će se simptomi vlaž nost u stakleniku, poboljšajte ventilaci-
pojaviti tek kad se formira plod. ju i podignite temperaturu. Uklonite ostat -
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Održavanje ke biljaka. Ne čuvajte seme zaraženih bi -
hi gijene. Uklanjanje svih osušenih i uvelih ljaka. Izbegavajte mesta gde je visoka
biljaka ili njihovih delova čim se primeti da vlaga.
je došlo do zaraze. Dobra cirkulacija vaz-
duha oko biljaka. Videti i siva trulež; trulež
glavice luka SkOčiBUBa
Agriotes i Limonius spp. i druge
Skočibube su larve žičnjaka. One su
Siva PleSan zelene Salate čvrs te, tanke, cilindričnog oblika, dugačke

Botrytis cinerea 2,5 cm i zlatne/žute ili narandžas te/sme -
Spore ovog gljivičnog oboljenja žive u đe. Imaju tri para nogu na prednjem delu
semenu i u zemljištu, kao i na zemljištu iz - tela. Jaja polažu od početka do sredine le -
među useva. Takođe mogu da prežive na ta u travnjake ili na zemljište obraslo koro-
biljnim ostacima. Brzo se šire kad su leta vom, tako da larve mogu da se hrane i do
vlažna. pet godina. Pošto ne vole nikakvo ometa-
OSETLJIVE BILJKE Zelena salata nje, obično mogu da se nađu na travnatim
SIMPTOMI Paperjasta siva plesan pojav- površinama i na tek raščišćenom zemljištu.
ljuje se na listovima, a potom u osnovi bilj- OSETLJIVE BILJKE Krompir, jagoda, ku -
ke dolazi do narandžasto-smede truleži us - pusnjače, pasulj, cvekla, šargarepa, zelena
led čega biljka propada. Ponici žute i venu. sa la ta, crni luk i paradajz; takođe ukrasne
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ne sadite bilj ke uključujući anemonu, karanfil, geor-
bilj ke gusto. Uklonite sve biljne ostatke. ginu, gladiolu i jagorčevinu.
Tru dite se da ne oštećujete biljke i da ih SIMPTOMI Napadaju koren, rizome, kr -
zaš titite od stresa. Pre sive plesni često se tole i stablo mnogih biljaka, najviše na
l
javlja plamenjača (videti str. 316). U stak - pro eće i jesen, ali šteta može da nastane
leniku izbegavajte direktno zalivanje; osta- tokom cele godine. Na krompiru se vide
vite veće rastojanje između biljaka da bis - ulazne rupice prečnika 2-3 mm, a kad se
te osigurali dobar protok vazduha. krtola preseče može da se zapazi mreža
tunela. Ove rupice kasnije povećavaju pu -
ževi golaći ili stonoge.
Siva tRUleŽ PaRaDajza PREVENCIJA I SUZBIJANJE Šteta je naj-
Botrytis cinerea veća na tek obrađenom zemljištu. Zimi ri -
Gljivično oboljenje često u periodima vi - ljajte zemljište da biste izvukli larve na po -
soke vlažnosti. U hladnom stakleniku se vršinu gde će poslužiti kao hrana pticama
obič no javlja krajem sezone. Širi se sa lis - i drugim grabljivicama. Da biste smanjili
tova paradajza uz pomoć vode ili preko ru - šte tu, izvadite sve krtole krompira počet-
ku, baštenskog alata i obuće, a zimu pro- kom jeseni. U stakleniku napravite bodlji-
vodi u ostacima biljaka i korovskim biljka- kave krtole i koren šargarepe i stavite ih u
l
ma. Može se preneti i preko semena. zem jište za hvatanje skocibuba. Redovno
OSETLJIVE BILJKE Paradajz skidajte štetočine i uništavajte ih. Ako u
SIMPTOMI Sitni svetli krugovi sa tamnim kompostu koji ste sami pravili ima skoči-
mrljama u centru pojavljuju se na koži plo - buba, izložite ga pticama i drugim grablji-