Page 94 - Pauline Pears - Organska bašta
P. 94

ZDRAVLJE BILJAKA                                                       93

             97) su, naravno, „dobar par” u povrtnjaku  čina nego sadnice koje se sporo razvijaju
             i oko voćaka, jer podstiču prirodno suzbi-  iz hladnog, vlažnog zemljišta.
             janje štetočina.
                                                    Rotacija biljaka (Plodored)
              vreme sađenja                         Strogim pridržavanjem plodoreda povrća
              Pažljivim određivanjem vremena sejanja  ne samo da ćete bolje iskoristiti hranljive
             i sađenja povrća i nekih vrsta jednogodiš-  sastojke,  nego  i  sprečiti  nagomilavanje
             njih cvetnica mogu da se izbegnu napadi  šte točina i patogenih elemenata u zemljiš -
             štetočina. Na primer, u krajevima gde pos -  tu (videti str. 305). Kod višegodišnjih bilja-
             toji plamenjača krompira, ranim sađenjem  ka, kao što su ruže, jagode, jabuke i kruš -
             izbegava se period kad je opasnost od bo -  ke,  ne  sadite  iste  vrste  na  istom  mestu.
             lesti najveća. Rano ili kasno sejanje graška  No ve  biljke  možda  neće  dobro  uspevati
             osiguraće da se cvetanje i razvoj mahuna  zbog  ve ikog  broja  štetočina  i  patogenih
                                                         l
             završe  pre  ili  počnu  posle  perioda  opas -  ele me na ta  u  zemljištu  koji  se  vezuju  za
             nos ti od graškovog smotavca, čime će se  spe cifičnu  vrstu  domaćina.  Starije  biljke
             izbeći oštećenje biljaka. U načelu, rano se -  ima u izgrađenu otpornost na njih.
                                                     j
             janje, ako su uslovi dovoljno topli, omogu-
             ćuje biljkama da se dobro prime pre počet -
             ka opasnosti od štetočina i bolesti, što po -  gRaBljiviCe i PaRaziti
             većava i otpornost na njihove napade. Ga -  ŠtetOčina kaO PRiRODni
             jenje biljaka u zatvorenom prostoru ili na     kOntROlORi
             zagrejanim klupama omogućuje rani poče-
             tak  kad  spoljašnji  uslovi  nisu  povoljni.  Jedna od glavnih komponenti saradnje s
             Snaž ni rasadi otporniji su na napade šteto-  prirodom u suzbijanju štetočina jeste omo-
                                                  gućavanje  prirodne  ravnoteže  između
                                                  grab jivica i parazita štetočina koja drži po -
                                                      l
                                                  pulaciju štetočina pod kontrolom. Koriš će -
              Biljke kOje PRivlače PRiRODne       nje pesticida remeti tu ravnotežu. Oni su
                  nePRijatelje ŠtetOčina          čes to štetniji po grabljivice štetočina nego
              Mnogi  odrasli  insekti  obilaze  cvetove  po vrste protiv kojih su namenjeni. U proš -
              zbog nektara ili polena, iako se u ranim  losti, pesticidi su zapravo dali status šteto-
              fazama ili kao larve hrane drugim insekti-  čina novim vrstama jer su zbrisali popula -
              ma. Cveće privlači insekte bojama (uklju-  ci e njihovih grabljivica. Savršen primer za
                                                    j
              čujući i one koje ljudi ne mogu da vide) i  to je voćna grinja crveni pauk koja se po -
              ponekad mirisom. Veliki, glatki, otvoreni  javila  kao  štetočina  tek  posle  uvođenja
              cvetovi i sićušni cvetovi štitarki-štitonoša,  sred stava za zimsko prskanje na bazi kat -
              kao  što  je  divlja  šargarepa,  naročito  su
              de otvorni.                         rana i nafte, 30-ih godina prošlog veka.
                l
               tipični primeri cveća koje privlači  Prirodne grabljivice
                       korisne insekte              Mnoge baštenske životinje hrane se šte-
                  (videti slike u boji na str. 463)  točinama.  Neke,  kao  što  su  bogomoljke,
              1. Vrste roda Gaillardia            upadljivije su od drugih i na njih se obraća
              2. Primorska češlika, Lobularia maritima  više pažnje. Neke nam se sviđaju iz estet-
              3. Šargarepa (štitonoša), u drugoj godini  skih  ili  sentimentalnih  razloga  i  spremno
              cvetanja                            uočavamo njihov značaj u suzbijanju šte-
              4. Limnanthes douglasii             točina,  kao  što  je  slučaj  s  bubamarama.
                                                  Međutim, mnoga neupadljiva stvorenja ra -
              Videti i Baštovanstvo za životinjski svet,  de  neprimetno  na  održavanju  populacije
              str. 189.
                                                  štetočina  ispod  nivoa  prihvatljivosti.  Na
   89   90   91   92   93   94   95   96   97   98   99