Page 91 - Pauline Pears - Organska bašta

90 ORGANSKA BAŠTA

vrste koje se hrane korenjem
Mnoge larve insekata, uključujući guse-
nice nekih vrsta moljaca (ozima sovica),
lar ve žičnjaka, žižaka, listorožaca, kupus -
nih i šargarepinih muva, kao i mnoge vrste
valjkastih crva hrane se korenjem biljaka.
Neke vrste prelaze s jedne biljke na drugu,
dok druge prodiru u korenski sistem, hra-
neći se glavnim korenom, ali i stabljikom.
Oštećenja koja na taj način nastaju sma-
njuju uzimanje hranljivih sastojaka i vode,
što ograničava i slabi rast biljaka i uzroku-
je uvenuće.

vrste koje se hrane lišćem
Lišćem se hrane mnoge vrste leptira,
l
mo jaca, gusenica lisnih osa, odraslih inse-
kata i njihovih larvi, i, naravno, puževi. Ne -
ke vrste moljaca i larvi muva buše listove, Uholaža (ženka s jajima). Populacije uho-
ostavljajući karakteristične šare i netaknut, laža trebalo bi da se tolerišu u baštama, jer
providan epidermis s obe strane lista. Liš - one imaju mnoge korisne strane. Iako se
ćem se hrane i ptice i sisari. Oštećenja na često pronalaze u šupljinama plodova, one
listovima smanjuju površinu na kojoj se vr - gotovo uvek koriste oštećenja koja su već
ši fotosinteza, što ograničava rast biljaka, prouzrokovale druge štetočine.
saz revanje plodova, a takođe kvari izgled
uk rasnih biljaka.
vrste koje se hrane plodovima
vrste koje se hrane stabljikama Gusenice nekih vrsta moljaca i lisnih osa,
Gusenice nekih vrsta moljaca buše sre- kao i larve nekih insekata i muva, hrane se
dinu stabla, dok sisari ljušte koru, što iza- plodovima koji sazrevaju. Zrelim i još ne -
ziva odumiranje drveta. Mnoge vrste šte- do zrelim plodovima hrane se i ptice i ose.
točina koje se hrane listovima jedu i stab- Direktna oštećenja obično su ograničena,
ljike. Pošto stabljike drže lišće, oštećenja ali plodove čine nejestivim, a istovremeno
na njima imaju slične posledice kao ošte- se posredno otvara put za prodor bakterij-
ćenja listova. skih i gljivičnih agenasa truljenja u tkivo
plodova, što često ima ozbiljne posledice.
vrste koje se hrane cvetovima
Uholaže, tripsi, cvetni žišci i japanske vrste koje stvaraju gale
bu be hrane se cvetnim glavicama i pupolj- Larve mnogih vrsta muva i osa, kao i ne -
cima, što kvari ukrasnu funkciju i smanju- ke grinje, uzrokuju gale na biljkama. To su
je plodove biljaka. Neke krupnije štetoči- uvećane mase biljnih ćelija koje izrastaju u
ne, uključujući zečeve, veverice, jelene i čudne oblike, kao odgovor biljaka na šte-
pti ce, hrane se pupoljcima voćaka krajem točine koje se njima hrane. Obično biljke
zime i početkom proleća, kada hrane ima mogu potpuno normalno da funkcionišu s
malo i kad su životinje najgladnije. Ova ovim izraslinama, jer se štetočine hrane
oštećenja značajno smanjuju rod. upravo na tom tkivu. Međutim, ponekad
šte točine koje stvaraju gale izazivaju veli-