Page 106 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

svetu. Ideja o zraku stvaranja pripada starim znanjima i mnogi
naivni geocentrični sistemi o univerzumu, koji su nam poznati,
su zapravo nedovoljno dobro izlaganje ideje o zraku stvaranja ili
izvrnutost ove ideje nastale zbog bukvalnog nerazumevanja.
Mora se posmatrati tako da je zrak stvaranja i njegov rast
od Apsolutnog u izvesnoj protivurečnosti sa nekim modernim,
mada ne baš naučnim pogledima. Uzmimo, na primer — sunce,
zemlju i mesec. Prema uobičajenom shvatanju mesec je hladno,
mrtvo nebesko telo, koje je nekad bilo isto kao i zemlja, hoće
reći, posedovalo je unutrašnju toplotu, a još ranije je bilo kao
sunce otopljene mase. Zemlja, prema standardnim shvatanjima,
beše jednom ista kao i sunce, i takođe se postepeno hladi i pre
ili kasnije, postaće smrznuta masa kao mesec. Obično se pretpo­
stavlja da se i sunce hladi i da će vremenom postati slično zem­
lji a još kasnije, mesecu.
Pre svega, ovakav pogled se ne može uzeti kao 'naučni' u
strogom smislu te reči, jer u nauci, to jest astronomiji ili bolje
rečeno astrofizici, postoje mnoge protivurečne hipoteze i teori­
je o tome, ali zapravo nijedna nema ozbiljnih osnova. Međutim
ovo shvatanje je najšire rasprostranjeno i postalo je shvatanje
prosečnog čoveka modernih vremena o svetu u kome živimo.
Ideja o zraku stvaranja i njegovom rastu od Apsolutnog je
u protivurečnosti sa opštim shvatanjima današnjice.
Prema toj ideji mesec je još nerođena planeta. Ona se po­
lako zagreva i vremenom (uz pogodan zrak stvaranja) postaće
kao zemlja i imaće sopstveni satelit, novi mesec. Nova karika će
biti pridodata zraku stvaranja. Zemlja, se takođe ne hladi, ona
se zagreva i može vremenom postati kao sunce. Takav proces se
može videti na Jupiteru, koji je sunce za svoje satelite.
Sažimajući sve što smo rekli u vezi zraka stvaranja, od sve­
ta 1 do sveta 96, moramo dodati da brojke po kojima su stvore­
ni svetovi ukazuju na broj sila, ili redove zakona koji vladaju
pomenutim svetovima. U Apsolutnom postoji samo jedna sila i
samojedan zakon — jedinstvena i nezavisna volja Apsolutnog.
U sledećem svetu su tri sile ili tri reda zakona. U sledećem je
šest redova zakona; u narednom dvanaest; i tako dalje. U našem
svetu, to jest na zemlji, delaju četrdeset i osam redova zakona
po kojima se ceo naš život upravlja. Da živimo na mesecu na nas