Page 102 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

kakav je (stvari same u sebi). Samo se ovde mora reći da feno­
men koji se čini jednostavnim može zapravo biti veoma složen,
hoću reći, to može biti veoma složena kombinacija trojstva. Ali
mi znamo da ne možemo videti svet onakav kakav je i to bi tre­
balo da nam pomogne da razumemo zašto ne možemo da vidi­
mo treću silu. Treća sila je vlasništvo stvarnog sveta. Subjektivni
ili svet fenomena našeg posmatranja je samo relativno stvaran,
u svakom slučaju nije potpun.
Vraćajući se svetu u kome živimo sada možemo reći da su
u Apsolutnom, kao i u svemu ostalom, aktivne 3 sile: aktivna,
pasivna i neutralizujuća. Međutim pošto se po prirodi svega u
Apsolutnom stvara jedna celina, 3 sile stvaraju jednu celinu.
Štaviše oblikujući jednu nezavisnu celinu 3 sile poseduju pot­
punu i nezavisnu volju, potpunu svest, puno razumevanje sebe i
svega što čine.
Ideja jedinstva 3 sile u Apsolutnom oblikuje osnovu za
mnoga stara učenja — suštastveno i nedeljivo Trojstvo — Bra-
ma, Višna i Šiva, i tako dalje.
Tri sile Apsolutnog, sačinjavaju jednu celinu, odvojenu i
ujedinjenu prema sopstvenoj odluci, i na tačkama raskršća one
stvaraju fenomene, ili 'svetove'. Ovi svetovi stvoreni voljom
Apsolutnog, u potpunosti zavise od te volje u svemu što se tiče
njihovog postojanja. U svim ovim svetovima opet deluju sve 3
sile. Pošto svaki od ovih svetova sada nije celina, već samo deo,
tada 3 sile u njima ne formiraju jedinstvenu celinu. To je sada
slučaj 3 volje, 3 svesti, 3 jedinstva. Svaka od ove 3 sile sadrži
u sebi mogućnosti sve 3 sile, ali u tačci susreta 3 sile svaka od
njih očituje samo jedan princip — aktivan, pasivan ili neutrali-
zujući. Tri sile zajedno formiraju trojstvo koje proizvodi nove
fenomene. Ali to trojstvo je drugačije, to nije ono koje je bilo u
Apsolutnom, u kome 3 sile formiraju neraskidivu celinu i po­
seduju jednu jedinstvenu volju ijednu jedinstvenu svest. U sve­
tovima drugog reda 3 sile su sada podeljene i njihove tačke
susreta sada imaju drugu prirodu. U Apsolutnom, momenat i
tačka njihovog susreta su određeni njihovom jedinstvenom vo­
ljom. U svetovima drugog reda u kojima nema više jedinstvene
volje već su 3, tačke izlaska su svaka određena posebnom vo­
ljom, nezavisnom od onih drugih i stoga tačka susreta postaje