Page 116 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

Hajde da sada pokušamo da vidimo od čega zavisi ta mo­
gućnost i šta znači to ostvarenje.
G. je tada ukratko ponovio sve što je ranije rečeno o struk­
turi čoveka i sveta. Nacrtao je dijagram zraka stvaranja i dija­
gram četiri tela čoveka (vidi sl. 1,3). A u odnosu na tela čoveka,
uveo je jedan detalj koji tu nije ranije postojao.
Čovek je složena organizacija, rekao je, u kojoj su
sadržana 4 dela koja mogu biti povezana a i ne moraju, ili su
pak loše povezana. Kočija je rudom povezana sa konjem, konj
je povezan sa vozačem preko uzda, a vozač je povezan sa gaz­
dom, njegovim glasom. Međutim vozač mora čuti i razumeti
gazdin glas. On mora znati kako da vozi a konj mora biti istre­
niran da se pokorava uzdama. Što se tiče odnosa između konja i
kočije, konj mora biti pravilno upregnut. Znači postoje 3 veze
između 4 odeljka ove složene organizacije (vidi sl. 5b). Ako
nešto nedostaje u jednoj od veza, organizacija ne može da delu-
je kao celina. Stoga veze nisu ništa manje važne od stvarnih 'te­
la'. Radeći na sebi čovek istovremeno radi na 'telima' i na
'vezama'. Ali, to je različit rad.
Rad na sebi mora početi od vozača. Vozač je mozak. Da
bi bio u stanju da čuje gazdin glas, vozač pre svega, NE SME
DA SPAVA, a to znači da se mora probuditi. Tada se može de­
siti da gazda govori jezikom koji vozač ne razume. Vozač mora
naučiti taj jezik. Kada ga je naučio, razumeće gospodara. Uz to
on još mora naučiti da upravlja konjima, da ih upregne u kočiju,
da ih hrani i timari, da drži kočiju u redu—jer kakva bi bila vaj­
da od toga što razume gospodara a nije u situaciji da bilo šta
učini? Gazda mu kaže da ide onamo. Ali ovaj nije sposoban da
se pokrene jer konj nije nahranjen, nije upregnut i ne zna gde su
uzde. Konj su naše emocije. Kočija je naše telo. Mozak mora
naučiti da kontroliše emocije. Emocije uvek vuku telo za sobom.
To je red kojim se mora raditi na sebi. Rad na 'telima', to jest
na vozaču, konju i kočiji, je jedna stvar. A rad na 'vezama' —
to jest, na 'razumevanju vozača', koje ga sjedinjuje sa gazdom;
na 'uzdama' koje ga vezuju sa konjem; i na 'rudi' i 'uprezanju'
koje povezuju konja i kočiju — to je sasvim druga stvar.
Ponekad se dešava da su tela sasvim dobra i u redu, ali ve­
ze ne rade. Kakva je onda korist od cele organizacije? Kao i u