Page 112 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 112

naučne tačke gledišta naših fizičara i hemičara; takva materija je
    praktično hipotetička. U  svetu 12  materija je još  finija i za uo­
    bičajeno  istraživanje  nema  uopšte  karakteristike  materijalnosti.
    Sve  te  materije  koje  pripadaju  različitim  redovima  univerzuma
    nisu podeljene u slojeve već  su smeštene,  bolje rečeno,  prodiru
    jedna u drugu. Sličnu ideju prodiranja materija jedne u drugu a
    različite gustine,  možemo videti iz primera koji su nama pozna­
    ti. Parče drveta se može natopiti vodom, a voda se može natopi­
    ti gasom. Potpuno je isti odnos  između različitih vrsta materija
    koji  se može videti u celom univerzumu;  finije materije prodiru
    u  grublje.
         Materija  koja  poseduje  karakteristike  materijalnosti  koje
    su nama shvatljive deli se na nekoliko stanja u zavisnosti od gu­
    stine:  čvrsto,  tečno,  gasovito;  dalje  gradacije  materije  su:  sija-
    juća  energija,  to jest,  elektricitet,  svetlo,  magnetizam;  i  tako
    dalje. Ali na svakom planu, to jest, u svakom redu materijalno­
    sti,  mogu se pronaći slični odnosi i podele različitih stanja date
    materije;  ali,  kao što je  već  rečeno,  materija  višeg  plana  nije
    uopšte materijalna za pojmove nižih planova.
         Sva materija svega koja nas okružuje, hrana koju jedemo,
    voda koju  pijemo,  vazduh  koji  dišemo,  kamen  od koga  su  na­
    pravljene naše kuće,  naša sopstvena tela — u sve to prodiru  sve
    materije koje postoje u univerzumu.  Nema potrebe proučavati i
    istraživati sunce da bi se otkrila materija solarnog sveta: ova ma­
    terija postoji u nama samima i rezultat je podele naših atoma. Na
    isti način u nama postoji materija svih drugih svetova. Čovek je
    u punom smislu te reči 'univerzum u minijaturi'; u njemu su sve
    materije od kojih  se univerzum sastoji;  od istih sila,  istih zako­
    na  koji  vladaju  univerzumom,  koji  delaju  u  njemu;  stoga,
    proučavanjem  čoveka  možemo  proučiti  ceo  svet,  kao  što
    proučavanjem  sveta  možemo proučiti čoveka.
         Međutim potpuna paralela između čoveka i sveta se može
    povući  samo ako posmatramo  'čoveka' u punom smislu te reči,
    a  to  znači  čoveka  čije  su  suštinske  moći  razvijene.  Nerazvijeni
    čovek, čovek koji nije završio evolucioni proces, ne može se uze­
    ti kao potpuna slika ili plan univerzuma — on je nezavršen svet.
        Kao  što je  već  rečeno,  proučavanje  samog  sebe,  mora  ići
    rame  uz  rame sa proučavanjem  fundamentalnih  zakona univer-
   107   108   109   110   111   112   113   114   115   116   117