Page 134 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

Uopšteno govoreći, može se reći da funkcija mišljenja
uvek radi pomoću uporedivanja. Intelektualni zaključci su uvek
rezultat poređenja dva ili više utisaka.
Oset i osećaj ne rezonuju, ne porede, oni jednostavno
određuju dati utisak na osnovu njegovih aspekata, po tome da li
je prijatan ili neprijatan u jednom ili drugom smislu, po boji,
ukusu ili mirisu. Štaviše, OSETI mogu biti neodređeni, ni topli
ni hladni, ni prijatni ni neprijatni: 'beli papir', 'crvena olovka'.
U odnosu na belo ili crveno nema ničeg prijatnog ili neprijat­
nog. U svakom slučaju ne mora biti ničeg prijatnog ili neprijat­
nog vezanog za bilo koju boju. Ti oseti, takozvanih '5 čula', i
ostali, kao što je osećaj toplote, hladnoće, i tako dalje, su instin­
ktivni. Funkcije osećaja ili emocija su uvek ili prijatne ili nepri­
jatne; neodređene emocije ne postoje.
Poteškoće u razlučivanju između funkcija povećavaju se
činjenicom da se ljudi veoma razlikuju među sobom, u načinu
kako osećaju svoje funkcije. To je ono što obično ne razumemo.
Smatramo da su ljudi mnogo sličniji nego što oni to jesu. U stvar­
nosti, između njih postoje velike razlike u oblicima i metodama
njihove percepcije. Neki primaju preko uma, neki osećanjima a
neki osetima. Veoma je teško, skoro nemoguće, ljudima ra­
zličitih kategorija i različitih načina percepcije da razumeju jed­
ni druge, jer oni jednu te istu stvar nazivaju različitim imenima,
a različite stvari istim imenima. Osim ovih, moguće su još raz­
norazne druge kombinacije. Jedan čovek prima mislima i oseti­
ma, drugi mislima i osećanjima, i tako dalje. Jedan ili drugi način
percepcije se odmah povezuje sa jednom ili drugom vrstom re­
akcija na spoljašnje događaje. Rezultat ovih razlika u percepciji
i reakciji na spoljašnje događaje izražava se pre svega činjeni­
com da ljudi ne razumeju jedni druge, i drugo, činjenicom da ne
razumeju sebe. Veoma često čovek svoje misli ili intelektualna
opažanja naziva osećanjima, svoja osećanja naziva mislima, a
svoje osete naziva osećanjima. Ovo poslednje je najuobičajeni­
je. Ako dvoje ljudi primaju istu stvar različito, možemo reći da
je jedan prima osećanjima a drugi osetima — oni se mogu ceo
život objašnjavati oko toga i da nikada ne shvate u čemu je ra­
zlika njihovih stavova o datom predmetu. Ustvari, jedan vidi je­
dan aspekt toga, a drugi vidi drugačiji aspekt.