Page 138 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

njega ne postoje. SIT ČOVEK NE RAZUME GLADNOG.
Međutim za drugog ONA SASVIM SIGURNO POSTOJE. Ta­
ko ga odluka prvog, to jest uma, ne može nikada zadovoljiti. Na
potpuno isti način um ne ceni osete. Za njega oni su mrtvi. Ni­
ti je sposoban da kontroliše pokrete. Ovo se najlakše može pri-
metiti. Šta god da čovek radi, lako mu je da svaku radnju čini
namerno, svojim umom, sledeći svaki pokret, uvideće da se kva-
litet njegovog rada trenutno menja. Ako kuca na mašini, njego­
vi prsti, koje kontroliše centar za kretanje, sami pronalaze
određena slova, ali ako pokuša da upita sebe pre svakog slova:
'Gde je »k«?' 'Gde je zarez?' 'Kako se ovo piše?' on trenutno
počinje da pravi greške ili da piše veoma polako. Ako čovek vo­
zi kola pomoću uma, može ići jedino prvom brzinom. Um ne
može ići ukorak sa potrebnim pokretima za razvijanje veće brzi­
ne. Običnom čoveku je sasvim nemoguće da vozi punom brzi­
nom uz pomoć uma, naročito ulicama velikog grada.
Centar za kretanje koji radi umesto centra mišljenja, proiz­
vodi, na primer, mehaničko čitanje ili mehaničko slušanje, kao
kada bi čovek čitao ili slušao samo reči i bio potpuno nesvestan
šta čita ili sluša. Obično se to dešava kada je pažnja, to jest, pra­
vac aktivnosti centra mišljenja, okupiran nečim drugim dok
centar za kretanje pokušava da nadoknadi odsutan centar za
mišljenje; i to postaje navika veoma lako, jer centar mišljenja
obično biva zaokupljen nekorisnim radom, a ne mislima, razma­
tranjima, već jednostavno sanjarijama ili maštanjem.
»'Mašta' je jedan od glavnih izvora pogrešnog rada centa­
ra. Svaki centar ima sopstveni oblik maštanja i sanjarenja, ali po
pravilu i centar kretanja i centar emocija koriste centar mišljenja
koji im se veoma brzo stavlja na raspolaganje u tu svrhu, jer sni­
vanje odgovara njegovim sopstvenim težnjama. Snivanje je u
potpunoj suprotnosti 'korisnoj' mentalnoj aktivnosti. 'Korisno'
u ovom slučaju znači aktivnost koja je usmerena prema ko­
načnom cilju i započeta u cilju postizanja konačnih rezultata.
Motiv za sanjarenje uvek leži u emocionalnom ili u centru kre­
tanja. Zapravo proces vrši centar mišljenja. Namera snivanja de-
limično dolazi iz lenjosti centra za mišljenje, a to znači, njegov
pokušaj da izbegne napore direktnog rada i kretanja prema ko­
načnom cilju, a delimično zbog težnje emocionalnog i centra kre-