Page 138 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 138

njega  ne  postoje.  SIT  ČOVEK  NE  RAZUME  GLADNOG.
    Međutim za drugog ONA SASVIM SIGURNO POSTOJE. Ta­
    ko ga odluka prvog, to jest uma, ne može nikada zadovoljiti. Na
    potpuno isti način um ne ceni osete.  Za njega oni su mrtvi.  Ni­
    ti je  sposoban da kontroliše pokrete.  Ovo se najlakše može pri-
    metiti.  Šta god  da  čovek  radi,  lako  mu je  da  svaku  radnju  čini
    namerno, svojim umom, sledeći svaki pokret, uvideće da se kva-
    litet njegovog  rada trenutno menja.  Ako kuca na mašini,  njego­
    vi  prsti,  koje  kontroliše  centar  za  kretanje,  sami  pronalaze
    određena slova,  ali  ako  pokuša da  upita  sebe pre  svakog  slova:
     'Gde je  »k«?'  'Gde je  zarez?'  'Kako  se  ovo  piše?'  on  trenutno
    počinje da pravi greške ili da piše veoma polako.  Ako čovek vo­
    zi kola pomoću uma,  može ići jedino prvom brzinom.  Um ne
    može ići ukorak sa potrebnim pokretima za razvijanje veće brzi­
    ne.  Običnom čoveku je  sasvim  nemoguće  da  vozi  punom brzi­
    nom uz pomoć uma, naročito ulicama velikog grada.
         Centar za kretanje koji radi umesto centra mišljenja, proiz­
    vodi,  na primer,  mehaničko čitanje ili mehaničko slušanje,  kao
    kada bi čovek čitao ili slušao samo reči i bio potpuno nesvestan
    šta čita ili sluša. Obično se to dešava kada je pažnja, to jest, pra­
    vac  aktivnosti  centra  mišljenja,  okupiran  nečim  drugim  dok
    centar  za  kretanje  pokušava  da  nadoknadi  odsutan  centar  za
    mišljenje;  i  to  postaje  navika  veoma  lako,  jer  centar  mišljenja
    obično biva zaokupljen nekorisnim radom, a ne mislima, razma­
    tranjima,  već jednostavno  sanjarijama  ili  maštanjem.
        »'Mašta' je jedan  od  glavnih  izvora pogrešnog  rada  centa­
    ra.  Svaki centar ima sopstveni oblik maštanja i sanjarenja,  ali po
    pravilu i centar kretanja i centar emocija koriste centar mišljenja
    koji im se veoma brzo stavlja na raspolaganje u tu svrhu, jer sni­
    vanje  odgovara  njegovim  sopstvenim  težnjama.  Snivanje  je  u
    potpunoj suprotnosti  'korisnoj'  mentalnoj aktivnosti.  'Korisno'
    u  ovom  slučaju  znači  aktivnost  koja  je  usmerena  prema  ko­
    načnom  cilju  i  započeta  u  cilju  postizanja  konačnih  rezultata.
    Motiv za  sanjarenje uvek leži u emocionalnom ili u centru kre­
    tanja.  Zapravo proces vrši centar mišljenja.  Namera snivanja de-
    limično dolazi  iz  lenjosti centra za  mišljenje,  a  to znači,  njegov
    pokušaj  da izbegne napore direktnog  rada i kretanja  prema ko­
    načnom cilju, a delimično zbog težnje emocionalnog i centra kre-
   133   134   135   136   137   138   139   140   141   142   143