Page 141 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 141
početi da razume da uopšte nema kontrolu nad sobom, da ne zna
šta će reći ili učiniti sledećeg trenutka, počeće da shvata da ne
može biti odgovoran za sebe čak i za najkraći mogući period.
Razumeće, da ako ostane isti i ne učini ništa neočekivano, to je
jednostavno zbog toga što se ne dešavaju nikakve neočekivane
promene spolja. Razumeće da su njegove radnje pod kontrolom
spoljašnjih uslova i shvatiće da u njemu ne postoji ništa stalno
iz čega bi proizašla kontrola, ni jedna stalna funkcija, ni jedno
konačno stanje.
Veoma me je zainteresovalo nekoliko tačaka u psihološkim
teorijama G. Prva je bila mogućnost samo-promene, a to je, či
njenica da u početku posmatranja sebe NA PRAVILAN NAČIN
čovek odmah počinje da se menja, i da nikada nije PRAVILAN.
Druga stvar je bio zahtev »da se ne izražavaju neprijatne emoci
je«. Iza ovog sam trenutno osetio nešto veliko. Budućnost je po
kazala da sam bio u pravu, jer je proučavanje emocija i rad na
njima postao osnova daljeg razvoja celog sistema. Ali to je bilo
mnogo kasnije.
Treća stvar, koja je nekada privlačila moju pažnju i o kojoj
sam počeo da razmišljam čim sam je čuo, je bila ideja o CEN
TRU KRETANJA. Osnovna stvar koja me je interesovala bilo
je pitanje odnosa u koji je G. smestio funkcije kretanja prema in
stinktivnim funkcijama. Da li su to bile različite ili iste stvari?
Dalje, u kakvom odnosu su bile podele koje je učinio G. prema
uobičajenim podelama standardne psihologije? Uz ogradu i ne
ke dodatke smatrao sam mogućim prihvatanje starih podela, a to
znači, podela čovekovih radnji na »svesne« radnje, »automatske«
radnje (koje prvo moraju biti svesne), »instinktivne« radnje (pri
kladne, ali bez svesne svrhe) i »reflekse«, jednostavne i komplek-
snije, koji nikada nisu svesni i koji u određenim slučajevima
mogu biti neprikladni. Osim ovih još postoje radnje koje se vrše
pod uticajem skrivenih emocionalnih stremljenja ili nepoznatih
unutrašnjih impulsa.
G. je celu konstrukciju izvrnuo naopačke.
Pre svega je potpuno odbacio »svesne« radnje, jer, kako je
izgledalo prema onome što je rekao, nije postojalo ništa svesno.
Izraz »podsvesno« koji igra tako veliku ulogu u teorijama nekih