Page 15 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 15

To sam razumeo; međutim, ideja o školi se veoma izmeni-
    la za vreme mojih putovanja i na neki način postala jednostavnija
    i određenija,  a opet sa druge strane nekako hladnija i udaljenija.
    Hoću  da  kažem  da  su  škole  izgubile  dosta  od  svog  bajkovitog
    karaktera. Kada sam kretao na put još uvek sam priznavao mno­
    go  toga  fantastičnog  u  odnosu na  škole.  »Priznavao« je  možda
    prejaka reč.  Bolje bi bilo reći da sam snivao o mogućnosti ne-fi-
    zičkog  kontakta  »na  drugom planu«,  da  tako kažem.  Nisam  to
    mogao jasno obrazložiti, ali mi se činilo da bi čak i početak ne­
    kog kontakta sa školom mogao biti ČUDESNE PRIRODE. Za­
    mišljao  sam,  na  primer,  mogućnost  stupanja  u  kontakt  sa
    školama  iz  daleke  prošlosti,  Pitagorinim  školama,  školama
    Egipta, školama onih koji su gradili Notre Dame i tako dalje. Iz­
    gledalo mi je da prostome i vremenske barijere treba da nestanu
    po uspostavljanju takvog kontakta.  Ideja o školama,  sama po se­
    bi  beše  fantastična i ništa mi nije  izgledalo previše neverovatno
    u  odnosu  na  tu  ideju.  Nisam  video  nikakvu  protivurečnost  iz­
    među  ovih  ideja  i  mojih  pokušaja  da pronađem  škole u  Indiji.
    Izgledalo  mi je  da  bi  baš  u  Indiji  bilo  moguće  zasnovati  neku
    vrstu kontakta  koji  bi  kasnije postao  stalan i  nezavistan od bilo
    kakvih  spoljašnjih  prožimanja.
        Po povratku, posle brojnih sastanaka i utisaka,  ideja o ško-
    lam aje postala stvarnija i dodirljivija, izgubila je svoj fantastičan
    karakter.  Kako  sam tada shvatio,  to  se najverovatnije dogodilo
    zbog toga što je »škola« zahtevala ne samo traganje već i »izbor«,
    sa naše strane.
        Da su škole postojale nisam sumnjao. Međutim, istovreme­
    no,  postajao  sam  sve  uvereniji  da  škole  za  koje  sam ja čuo i  sa
    kojima  sam mogao  stupiti u kontakt,  nisu bile za  mene.  To su
    bile škole  ili  istinski  religiozne  prirode  ili  polu-religioznog  ka­
    raktera,  ali  zasigurno  posvećene  tom  tonu.  Ove škole  me nisu
    privlačile,  uglavnom zbog  toga što  sam,  da je postojala potraga
    za religioznim putem, to mogao pronaći i u Rusiji.  Druge škole
    behu pomalo  sentimentalnog,  moralno-filozofskog  tipa,  sa pri-
    mesama asketizma,  kao škole učenika i sledbenika Ramakrišne;
    bilo je dobrih ljudi povezanih sa tim školama, ali nekako nisam
    osećao da oni poseduju prava znanja. Ostale, obično opisane kao
    »jogi-škole«  koje  se  zasnivaju  na  stvaranju  stanja  transa,  imaju,
   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19   20