Page 16 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 16
za mene, nešto od prirode »spiritualizma«. Nisam im verovao;
sva njihova dostignuća su bila ili samoobmana ili što bi ortodok
sni mistici (mislim na rusku manastirsku literaturu) zvali »lepo-
tom« ili očaravanjem.
Postojao je drugačiji tip škole sa kojima nisam uspeo da
uspostavim kontakt i o kojoj sam samo čuo. Te škole su obećava
le mnogo, ali su istovremeno mnogo i zahtevale. ONE SU ZAH-
TEVALE SVE ODJEDNOM. Bilo bi potrebno ostati u Indiji,
odreći se svih svojih ciljeva, ideja i planova i nastaviti putem o
kome nisam ništa unapred znao.
Ove škole su me veoma interesovale kao i ljudi koji su bili
u dodiru sa njima i koji su mi o njima govorili, te su se izrazito
isticale iznad običnih škola. Ipak mi je izgledalo da bi trebalo da
postoje škole racionalnijeg tipa i da čovek ima prava, do odre
đene tačke, da zna kuda hodi.
Istovremeno sam došao do zaključka da, bez obzira kako bi
bilo ime škole: okultna, ezoterična ili jogi, trebalo bi da posto
je na običnom zemaljskom planu kao bilo koja druga vrsta ško
le: slikarska, medicinska, škola plesa. Shvatio sam da je misao
o školama »na drugom planu« bila jednostavno slabost, sanjanje
koje je zauzelo mesto stvarnog traganja. I tada sam razumeo da
su ti snovi najveća prepreka na našem putu ka čudesnom. Na pu
tu za Indiju pravio sam planove za dalja putovanja. Ovaj put sam
želeo da počnem sa Muhamedanskim Istokom; uglavnom ru
skom centralnom Azijom i Persijom. Međutim, ništa od toga se
neće ostvariti.
Iz Londona, preko Norveške, Švedske i Finske, pun raznih
misli i patriotizma, stigao sam u Petersburg, kojem je u međuvre
menu izmenjeno ime u »Petrograd«. Ubrzo posle toga otišao sam
u Moskvu i počeo sa uredničkim radom u novinama za koje sam
pisao iz Indije. Tu sam ostao nekih šest nedelja, u vreme kada
se dogodila jedna mala epizoda koja je bila u vezi sa mnogim
stvarima koje su se kasnije dogodile.
Jednog dana sam u kancelariji redakcije, pripremajući se za
sledeće izdanje, pronašao noticu (mislim da je to bilo u GLASU
MOSKVE) koja se odnosila na scenario baleta, »Borba Mađio
ničara«, koji je napisao neki »Hindi«. Radnja baleta odvijala se