Page 177 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 177

Koliko puta su me pitali mogu li se ratovi zaustaviti? Na­
    ravno da mogu. Za to bi jedino bilo potrebno da se ljudi probu­
    de. To izgleda veoma lako. Međutim to je najteža stvar na svetu
    koja postoji, jer je taj san utvrđen i održavan celim okružujućim
    životom  svim uslovima oko nas.
         Kako se može probuditi? Kako se može umaći snu? To su
    najvažnija  pitanja,  najvitalnija  pitanja  sa  kojima  se  čovek  može
    sukobiti.  Međutim pre  ovoga  potrebno je  ubediti  sebe u  samu
    činjenicu sna.  U ovo se može ubediti samo pokušajem buđenja.
    Kada čovek shvati da se ne seća sebe a da se setiti sebe znači pro­
    buditi se do izvesnog stepena, i kada istovremeno vidi kroz isku­
    stvo  kako  je  teško  setiti  se  sebe,  razumeće  da  se  ne  može
    probuditi jednostavno  željom  da  se  to  učini.  Može  se  reći još
     tačnije da se čovek ne može probuditi  SAM OD SEBE.  Ali ako
    se recimo  20-ak  ljudi  sporazume da ko god se od njih prvi
    probudi učini to sa ostalima, tada imaju neku šansu. Čak je i to
    nedovoljno, jer svih  20  može zaspati u isto vreme i  sniva­
    ti da su probuđeni. Znači potrebno ih je još više. Na njih mora
    paziti  čovek koji  nije uspavan ili  koji  ne upada u  san  tako brzo
    kao oni, ili koji biva uspavan svesno kada je to moguće, kada to
    neće  naškoditi  ni  njemu  ni  drugima.  Moraju  pronaći  takvog
    čoveka i IZNAJMITI GA da ih probudi i da im ne dozvoli da se
    opet uspavaju. To je ono što treba razumeti.
         Moguće  je  misliti  1000  godina;  moguće  je  napisati  knji­
    ga za čitave biblioteke, stvarati na milione teorija, i sve to u snu,
    bez i  najmanje šanse za buđenjem.  Naprotiv,  ove knjige i teori­
    je, napisane i stvorene u snu,  samo će poslati druge ljude u san,
    i  tako dalje.
         Ideja o snu nije nova.  Ljudima je rečeno skoro od stvara­
    nja sveta, da su uspavani i da se moraju probuditi. Koliko je pu­
    ta rečeno u Jevandelju,  'Probudi se',  'Posmatraj',  'ne spavaj'.
    Hristovi učenici  su čak spavali dok se on poslednji put  molio u
    Gethsemane  bašti.  Sve  je  tu.  Ali  razumeju  li  to  ljudi?  Za  ljude
    je  to jednostavno  oblik  govora,  kao  izraz,  metafora.  Oni  pro­
    puštaju da razumeju da se to mora uzeti bukvalno. A opet razum­
    ljivo je i zašto je to tako. Da bi se moglo bukvalno razumeti mora
    se biti bar malo probuđen, ili barem učiniti pokušaj buđenja. Oz­
    biljno vam kažem da sam više puta bio upitan zašto se u Jevanđe-
   172   173   174   175   176   177   178   179   180   181   182