Page 181 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 181

gom  čoveku  koga  poznaju  drugi  ljudi  i  koga  on  sam  poznaje.
     Morate  naučiti  da  izdvajate  stvarnost  od  izmišljotine.  A  za
     početak  samo-posmatranja  i  samo-proučavanja  potrebno  je
     izvršiti to izdvajanje u sebi.  Čovek  mora shvatiti da se on zbilja
     sastoji  od  dva čoveka.
         Jedan je čovek koga on naziva 'Ja' a koga drugi ljudi na­
     zivaju  'Ouspensky',  'Zaharov',  ili  'Petrov'.  Drugi je  njegovo
     stvarno  ON,  stvarno  JA,  koje  se  pojavljuje  u  njegovom životu
     samo zakratko i koje može postati čvrsto i postojano samo posle
     veoma dugog perioda rada.
         Do god čovek  smatra sebe JEDNOM OSOBOM neće se
    pomeriti  sa  mesta  na  kome je.  Njegov rad  na  samom  sebi  za­
    počinje u  trenutku kada počinje da oseća DVA  ČOVEKA u se­
     bi.  Jedan je  pasivan  i  najviše  što  može  učiniti je  da  registruje  i
    posmatra šta mu se dešava.  Drugi,  koji sebe naziva 'Ja', je akti­
     van, i govori o sebi u prvom licu, u stvarnosti je samo 'Ouspen­
     sky',  'Petrov'  ili  'Zakharov'.
         To je prvo shvatanje koje čovek može postići. Počevši da
     razmišlja  pravilno  on  ubrzo  uvidi  da je u  vlasti  svog  'Ouspen-
     skog', 'Petrova' ili 'Zakharova'. Bez obzira šta on planira ili na -
    merava da radi ili kaže,  to neće izvršiti  'on'  ili  'Ja',  već  njegov
     ' Ouspensky',' Petrov' ili' Zakharov', a oni će to naravno izvršiti
     ili  reći ne na način kako bi to  izvršio ili  rekao  'Ja',  već na nji­
    hov način i sa njihovim primesama značenja, a često baš te pri-
     mese značenja  sasvim  menjaju ono što je  'Ja'  želelo da učini.
         Sa  ovog  stanovišta  postoji  sasvim  određena  opasnost  koja
    nastupa u prvom trenutku samo-posmatranja. 'Ja' počinje samo-
    posmatranje,  međutim  odmah  preuzima  'Ouspensky',  'Zakha­
     rov'  ili  'Petrov'.  Ali  'Ouspensky',  'Zakharov'  ili  'Petrov'  od
    prvog koraka vrše male izmene u samo-posmatranju, izmenu ko­
    ja izgleda prilično nevažna  međutim ona u stvarnosti  iz  osnova
     menja  celu  stvar.
         Pretpostavimo na primer,  da čovek po imenu Ivanov čuje
    opis metoda samo-posmatranja. Njemu je rečeno da čovek mo­
    ra podeliti  sebe,  'on'  ili  'Ja'  sjedne strane i  'Ouspensky',  'Pe­
    trov' ili 'Zakharov' sa druge strane. I on deli sebe BUKVALNO
    KAKO JE ČUO.    'To  sam Ja',  kaže on,  'a to je  »Ouspensky«  ,
    »Petrov« ili  »Zakharov«  .'  Nikada  neće  reći 'Ivanov'.  To  mu  je
   176   177   178   179   180   181   182   183   184   185   186