Page 186 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 186

POISTOVEĆUJE. Ali da bi naučio da se ne poistovećuje on pre
    svega mora BITI NEPOISTOVEĆEN SA SOBOM, ne sme na­
    zivati sebe 'Ja'  u svakoj prilici.  Mora znati da postoje dvojica u
    njemu,  da postoji  ON  SAM,  a to je  'Ja'  u  njemu,  i  da postoji
    DRUGI, sa kojim se mora boriti i koga mora savladati, ako želi
    bilo šta da postigne.  Do god se čovek  poistovećuje ili može biti
    poistovećen, on je rob svega što mu se može dogoditi. Sloboda,
    pre  svega  sloboda  od  poistovećenja.
         Nakon opštih oblika poistovećenja pažnja se mora obrati­
    ti na poseban oblik poistovećenja,  poistovećenje sa ljudima, a to
    uzima  oblik  'uvažavanja'.
         Postoji  nekoliko  različitih  vrsta  'uvažavanja'.
         Najčešće se  ljudi  poistovećuju  sa  onim  šta drugi  ljudi  mi­
    sle o njemu,  kako  se ponašaju prema njemu,  koji  stav zauzima­
    ju  u  odnosu  na  njega.  On  uvek  misli  da  ga  ljudi  ne  vrednuju
    dovoljno  i  da  nisu  ljubazni  prema  njemu  koliko  on  misli  da je
    potrebno. Sve ga to muči, tera na razmišljanje i sumnju, tako da
    troši ogromnu količinu energije na pogađanje, pretpostavke, raz­
    vija u njemu nepoverljiv i  odbojan  stav prema ljudima.  Kako ga
    je neko  pogledao, šta je neko pomislio o njemu, šta je neko  re­
    kao o njemu — sve to poprima za njega ogroman značaj.
         On 'uvažava' ne samo jedinke već društvo i istorijski stvo­
    rene  uslove.  Sve  što  nije  po  volji  takvog  čoveka  njemu  izgleda
    nepravedno,  nezakonito,  pogrešno  i  nelogično.  On  uvek pro­
    suđuje da se te stvari mogu promeniti i da je to potrebno učini­
    ti. 'Nepravda' je jedna od reči iza koje se često krije uvažavanje.
    Kada je  čovek  ubedio  sebe  da je  ljut  zbog  neke  nepravde,  tada
    za njega prestanak uvažavanja znači  'njegovo  mirenje sa neprav­
    dom'.
         Postoje  ljudi  koji  su u  stanju  da uvaže ne  samo  nepravdu
    ili propust drugih da ih uvaže dovoljno,  već su u stanju da uvaže
    na primer  vremenske uslove.  To  zvuči  smešno  ali je  činjenica.
    Ljudi  uvažavaju klimu,  toplotu,  hladnoću,  sneg,  kišu:  vremen­
    ski  uslovi  ih  mogu  razdražiti,  oni  mogu  biti  ljuti  zbog  njih.
    Čovek sve uzima tako lično kao da je sve na svetu uređeno tako
    da služi za njegovo zadovoljstvo ili suprotno tome, da bi mu sme­
    talo  ili  izazivalo  nezadovoljstvo u njemu.
   181   182   183   184   185   186   187   188   189   190   191