Page 265 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

— 'Probuditi se', 'umreti', 'biti rođen'. Ovo su 3 stadiju-
ma koji slede jedan za drugim. Ako pažljivo proučavate Je-
vanđelje videćete da se u njemu često pojavljuju reference koje
se odnose na mogućnost rođenja, na nekoliko mesta se govori o
neophodnosti 'umiranja', a mnogo puta se govori o potrebi
'buđenja' — 'posmatrajte, jer ne znate ni dan ni čas...' i tako
dalje. Međutim, ove 3 mogućnosti čoveka, da se probudi ili da
ne spava, da umre i da bude rođen, nisu date u vezi jedna sa dru­
gom. Bez obzira na to, u tome je cela stvar. Ako čovek umre a
da se nije probudio, ne može biti rođen. Ako je čovek rođen a
da nije umro može postati 'besmrtno biće'. Tako ga činjenica da
nije 'umro', sprečava da bude 'rođen'; i ako bi bio rođen a da
nije umro sprečen je u 'postojanosti'.
— Već smo dovoljno govorili o značenju toga biti 'rođen'.
To se odnosi na početak novog rasta suštine, početak oblikova­
nja osobenosti, početak pojavljivanja jednog nedeljivog Ja.
— Međutim, da bi se ovo postiglo ili barem počelo sa po­
stizanjem, čovek mora umreti, a to znači, mora osloboditi sebe
od hiljadu besmislenih privrženosti i poistovećivanja koje ga
drže prikovanog za mesto na kome je. On je privržen svemu u
svom životu, svojoj mašti, svojoj gluposti, čak i svojoj patnji,
možda baš njoj najviše. On se mora osloboditi ovih privrženo­
sti. Znači, poistovećenje sa stvarima, privrženost i održavanje
hiljada Ja u čoveku. Ta Ja moraju umreti da bi se veliko Ja mo­
glo roditi. Ali šta učiniti da ona umru? Ona ne žele da umru. U
ovom trenutku mogućnost buđenja dolazi kao spas. Probuditi se,
znači, shvatiti sopstvenu ništavnost, a to zapravo znači, shvati­
ti svoju potpunu i apsolutnu mehaničnost i potpunu bespo­
moćnost. Ali nije dovoljno shvatiti to samo filozofski, rečima.
Potrebno je shvatiti jasne, jednostavne činjenice u sopstvenim
činjenicama. Kada čovek počinje malo da zna sebe, videće u se­
bi mnogo toga što će ga bez sumnje prestraviti. Do god se to ne
dogodi on ništa ne zna o sebi. Čovek je video nešto u sebi što ga
je prestravilo. Odlučuje da to izbaci, zaustavi i prekine.
Međutim, koliko god napora da ulaže, oseća da ne može ništa
učiniti, da sve ostaje isto kao što je i bilo. Ovde će sagledati svo­
ju nemoć, bespomoćnost i ništavilo; ili će, kada bude počeo da
zna sebe, videti da nema ništa što je njegovo sopstveno, to jest,