Page 427 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

li spremni za 'stani', nisu činili nikakve nepažljive kretnje, nisu
uzimali u ruke čaše sa toplim čajem, sedali i dizali se veoma brzo
i tako dalje. Do određene mere bilo je moguće čak varati kod
'stani'. Naravno to bi se videlo i trenutno bi se pokazalo ko šte­
di sebe i ko nije sposoban da se štedi, ko je bio sposoban za oz­
biljan rad, a ko je pokušavao da primeni uobičajene metode na
vežbu, da bi izbegao poteškoće, »da se privikne«. Na isti način
ova vežba je pokazala ljude koji nisu bili sposobni da se pod­
vrgnu školskoj disciplini i koji je nisu uzimali ozbiljno. Sasvim
nam je bilo jasno da bez 'stani' i nekih drugih vežbi koje su je
pratile, ništa nije moglo biti postignuto na čisto psihološki način.
Kasniji rad nam je pokazao metode psihološkog puta.
Osnovna poteškoća za većinu ljudi, kako se ubrzo pokaza­
lo, bila je navika pričanja. Niko nije primećivao tu naviku u se­
bi, niko se sa njom nije mogao boriti jer je uvek bila povezana
sa nekom karakteristikom koju je čovek smatrao pozitivnom. On
bi ili želeo da bude »iskren« ili je želeo da zna šta drugi čovek
misli ili je želeo nekom da pomogne pričajući o sebi ili drugim i
tako dalje i tako dalje.
Ubrzo sam shvatio da bi borba sa navikom pričanja, govo­
renja uopšte, više nego što treba, mogao postati centar gravita­
cije rada na sebi, jer je ta navika dodirivala sve, probijala se kroz
sve a mnogi ljudi je nisu primećivali. Bilo je čudno posmatrati
kako je ta navika (kažem »navika« prosto zbog nedostatka dru­
ge reči, iako bi tačnije bilo reći »greh« ili »nezgoda«) odmah
preuzimala posedovanje svega, bez obzira šta bi čovek počinjao
da radi.
U Essentuki, u to vreme, G. nas je, između ostalog, nate-
rao da izvršimo mali opit gladovanja. Ja sam već ranije činio tak­
ve eksperimente i dosta toga mi je bilo poznato. Ali za mnoge
druge osećanje dugih dana, potpune praznine, neka vrsta uzalud­
nosti postojanja, bilo je novo.
— Sada mi je jasno, — rekao je neko od naših ljudi, — zbog
čega živimo i koje mesto zauzima hrana u našim životima. —
Mene lično je naročito interesovalo posmatranje mesta ko­
je je razgovor zauzimao u našim životima. Po mom mišljenju,
naš prvi post se sastojao u neprekidnom pričanju nekoliko dana,
o samom postu, to jest, svakoje govorio o sebi. U povodu toga