Page 432 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

Naravno, ideja o poteškoćama i izuzetnosti puta bila je
tačna. Povremeno je ta vrsta pitanja bila postavljana G.:
— Da li je moguće da postoji bilo kakva razlika između nas
i ljudi koji nemaju pojam o ovom sistemu? —
— Treba li da shvatimo da će ljudi koji ne idu ni jednim od
ovih puteva biti prokleti da se okreću večno u jednom te istom
krugu, koji je prosto 'hrana za mesec' i da nemaju mogućnosti
bega? —
— Da li je tačno mišljenje da nema puta IZVAN PUTEVA;
i kako je to organizovano da neki ljudi, možda mnogo bolji, ne
naiđu na put, dok drugi, slabi i beznačajni, dolaze u dodir sa mo­
gućnostima puta? —
Jednom prilikom, kada se razgovaralo o neizbežnim tema­
ma, G. je počeo da govori na nekako drugačiji način nego što je
to činio ranije, jer je ranije uvek insistirao na činjenici da IZ­
VAN PUTEVA nema ničega.
— Nema i ne može biti bilo kakvog izbora ljudi koji dola­
ze u dodir sa 'putevima'. Drugim rečima, niko ih ne bira, oni
sami sebe biraju, delimično slučajno a delom zbog određene gla­
di koju osećaju. Ko god ne oseća snažno tu glad, ne može mu se
pomoći slučajnošću. A svi koji osećaju jaku glad mogu se dove­
sti slučajem do početka puta, uprkos nepovoljnim okolnostima.
— Šta je sa onima koji su bili ubijeni ili umrli od rana u ra­
tu, na primer? — upitao je neko. — Zar mnogi od njih nisu mo­
gli imati tu glad? I kako je u tom slučaju ta glad mogla pomoći?

— To je nešto sasvim drugo, — rekao je G. — Ti ljudi pot­
padaju pod opšti zakon. Mi ne govorimo o njima niti možemo.
Mi možemo govoriti samo o ljudima koji, zahvaljujući slučaju,
ili sudbini, ili sopstvenoj pameti, ne potpadaju pod opšti zakon,
to jest, koji su izvan delanja bilo kakvog opšteg zakona ili de­
strukcije. Poznato je, na primer, kroz statističke podatke da
određeni konačan broj ljudi mora da padne pod tramvaje u Mo­
skvi u toku jedne godine. Tako, ako jedan čovek koji ima tu glad,
padne pod tramvaj i ovaj ga usmrti, više ne možemo govoriti o
njemu sa tačke gledišta rada na putevima. Možemo govoriti sa­
mo o onima koji su živi i samo dok su živi. Tramvaj ili rat — to