Page 442 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

uvek bio pun entuzijazma; stalno me je podsticao da ne ostanem
u St.Petersburgu jer može postati teško probiti se kasnije.
Zar nemaš nameru da ikad više budeš u St.Petersburgu? —
pitao sam ga tada.
— Onaj ko odleti u planine nikada se više ne vraća, — od­
govorio je Z.
Sada, dan po mom prispeću u Uch Dere, čuo sam da Z. želi
da se vrati u St.Petersburg.
— Šta će on tamo? Napustio je posao, šta bi mogao raditi?
— Ne znam, — rekao je Dr.S., koji me je i obavestio o to­
me. — G. nije zadovoljan njime i kaže da će biti bolje ako ode.
Teško je bilo naterati Z. na razgovor. Očigledno nije imao
želju da objašnjava, samo je rekao da zaista želi da ode.
Postepeno sam, ispitujući ostale, pronašao da se čudna stvar
dogodila. Apsurdna svađa između G. i nekih Lettsovih suseda.
Z. je bio prisutan. G. se nije dopala neka Z. primedba i od tog
trenutka njegov stav prema Z. se potpuno izmenio, prestao je da
govori sa njim i uopšte ga stavljao u takav položaj da je Z. mo­
rao objaviti svoju odluku da odlazi.
Smatrao sam ovo kompletnim idiotizmom. Ići u St.Peter­
sburg u ovo vreme mi je izgledalo kao najveća glupost na svetu.
Sada su njime vladale raspuštene rulje, pljačke i ništa drugo. U
to vreme je naravno bila neverovatna činjenica da niko od nas
više nikada neće videti St.Petersburg. Mislio sam da ću otići ta­
mo u proleće, da će se nešto do tada iskristalisati. Sada u sred
zime to bi bilo sasvim nerazumno. Razumeo bih da je Z. bio
zainteresovan za politiku, ali pošto to nije bio slučaj, nisam vi­
deo nikakav drugi motiv. Počeo sam da nagovaram Z. da sačeka,
da ništa odmah ne odlučuje, da razgovara sa G., da nekako raz­
jasni svoj položaj. Z. mi je obećao da neće žuriti. Ali sam shva­
tio da je zbilja u čudnom položaju. G. ga je potpuno ignorisao
što je na Z. delovalo veoma depresivno. Dve nedelje su prošle
tako. Izgleda da sam uticao na Z. i on je rekao da će ostati ako
mu G. dozvoli. Otišao je da razgovara sa G., ali se vratio pri­
lično uznemiren.
— Šta ti je rekao? —