Page 66 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 66

koje težak i redak takav razvoj.  Razvoj ovih mogućnosti nije za­
     kon. Zakon za čoveka je postojanje u krugu mehaničkih uticaja,
     stanje  'čovek-mašina'.  Način  razvoja  skrivenih  mogućnosti je
    način  PROTIV  PRIRODE,  PROTIV  BOGA.   To  objašnjava
     teškoće i izuzetnosti tih načina. Putevi su uski i pravi. A samo
    njima se može bilo  šta postići.  U opštem haosu  svakodnevnog
     života, naročito modernog života,  putevi su maleni, nevidljivi,
     i sa živome tačke gledišta ne treba ni da postoje.  Ali  taj  maleni
     fenomen sadrži u  sebi  SVE što čovek  ima za razvoj  svojih skri­
     venih mogućnosti.  Ti načini su u suprotnosti sa svakodnevnim
    životom,  zasnovani na drugim principima i podležu drugačijim
    zakonima. U tome je sadržana njihova moć i značaj. U svakod­
    nevnom životu,  čak u životu ispunjenom naukom,  filozofskim,
     religioznim ili društvenim interesovanjima,  nema ničeg,  I  NE
    MOŽE BITI NIČEG što daje mogućnost koja je sadržana u pu-
     tevima. Oni vode, ili bi trebalo da vode čoveka ka besmrtnosti.
     Svakodnevni život,  čak i u svom najboljem obliku,  vodi  čoveka
    samo u smrt. Ideja o putevima se ne može razumeti ako se prih­
    vata mogućnost čovekove evolucije pomoću načina.
         Po pravilu,  čoveku je teško da  se pomiri  sa ovom mišlju;
    čini mu se preterana, nepravedna i apsurdna. On ne razume baš
    dobro značenje reči 'mogućnost'. On smatra da ako poseduje ne­
    ke mogućnosti u  sebi da se one  mogu  razvijati,  da sigurno po-
     sotje načini za njihovo razvijanje u njegovoj okolini. Od totalnog
    odbijanja,  do  prepoznavanja  bilo  kakvih  mogućnosti  u  sebi,
    čovek uglavnom nastavlja  odmah da  zahteva  neminovni  razvoj
    ovih mogućnosti.  Teško mu je da prihvati pomisao da njegove
    mogućnosti mogu ostati nerazvijene i nestati, i da njihov razvoj,
    s druge strane,  zahteva od njega ogroman napor.  Ustvari,  ako
    pogledamo sve ljude koji nisu fakiri,  monasi  ili jogiji,  i za koje
    sa sigurnošću možemo tvrditi da nikada neće postati fakiri, mo­
    nasi  ili jogiji,  tada  možemo  sa nesumnjivom sigurnošću  tvrditi
    da se njihove mogućnosti NE MOGU RAZVITI I DA SE NEĆE
    RAZVITI. To mora biti jasno da bi se razumelo sve što dalje sle­
    di.
         U uobičajenim uslovima kulturnog života čovekova pozi­
    cija, čak inteligentnog čoveka,  koji  traga za znanjem,  biva bez-
    nadežna, jer,  u  okolnostima koje ga okružuju,  nema ničeg  što
   61   62   63   64   65   66   67   68   69   70   71