Page 63 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 63

Fakir način je put borbe sa fizičkim telom, način rada na
     prvoj  sobi.  To je dug,  težak i nesiguran način.  Fakir teži  tome
     da razvije  fizičku  volju,  moć  nad  telom.  To  se postiže  velikim
     patnjama, mučenjem tela.  Ceo put fakira se sastoji iz raznih ne-
     verovatno teških fizičkih vežbi. Fakir ili stoji nepokretan satima
     u istoj  poziciji,  danima,  mesecima ili godinama;  ili sedi rašire­
     nih ruku na golom kamenu po kiši, snegu ili na suncu; ili muči
     sebe pomoću vatre, stavlja noge u mravinjak, itd. Ako se ne raz­
     boli i ne umre pre nego što se u njemu razvije ono što se može
     zvati fizička volja,  tada on doseže četvrtu sobu ili mogućnost da
     oblikuje četvrto telo.  Međutim njegove ostale funkcije —  emo­
     cionalne, intelektualne i druge, ostaju nerazvijene. On je posti­
     gao volju ali nema gde da je primeni, ne može je upotrebiti za
     sticanje znanja  ili  samozaštite.  Po pravilu je prestar da  počinje
     novi rad.
          Na mestima na kojima postoje škole fakira postoje i  škole
     jogija. Jogiji obično drže fakire na oku. Ako fakir postigne želje-
     ni stupanj pre nego što je prestar, oni ga uzimaju u jogi školu,
     gde ga prvo leče i vraćaju mu moć pokreta, i tada počinju sa po­
     dučavanjem.  Fakir  mora  kao  beba  da  uči  da  hoda  i  govori.
     Međutim on sada poseduje volju kojom će prevazići neverovat-
     ne poteškoće na drugom delu puta, a to je razvoj intelektualnih
     i  emocionalnih  funkcija.
          Ne možete ni zamisliti kakve teškoće preduzima fakir. Ne
     znam da  li  ste  videli  prave fakire.  Ja  sam video  mnoge;  video
     sam, na primer, jednog u unutrašnjem delu hrama u Indiji, čak
     sam i spavao u njegovoj blizini.  Dan i noć, dvadeset godina, on
     je stajao na vrhovima prstiju ruku i nogu.  Više nije bio u  stanju
     da se ispravi. Njegovi učenici su ga prenosili sa jednog mesta na
     drugo,  nosili ga do reke da ga operu,  kao neku stvar.  Ovo nije
     postignuto odjednom. Razmislite šta je on sve morao da podne­
     se, kakve je muke morao da propati da bi dostigao taj stupanj.
          Čovek ne postaje fakir zbog toga što razume mogućnosti i
     rezultate  tog  puta,  niti  zbog  religioznih  osećanja.  U  svim
     istočnim zemljama u kojima  postoje fakiri,  običaj je  da se dete
     rođeno  posle  nekog  srećnog  događaja  obeća  fakirima.  Osim
     ovog načina,  fakiri  veoma često usvajaju  siročiće ili  kupuju de-
   58   59   60   61   62   63   64   65   66   67   68