Page 78 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 78

preke korisne čoveku; kada one ne bi postojale morale bi biti iz­
   mišljene  namerno, jer  prevazilaženjem  prepreka  čovek  razvija
   kvalitete koji su mu potrebni.
       »To je osnova pravilnog pogleda na evoluciju čovečanstva.
   Ne postoji obavezna, mehanička evolucija. Evolucija je rezultat
   svesne borbe. Prirodi nije potrebna ta evolucija; ona je ne želi i
   bori  se  protiv  nje.  Evolucija  može biti  potrebna  samo  samom
   čoveku kada shvati svoj  položaj,  svoje mogućnosti za promenu
   tog položaja,  da ima moći koje ne upotrebljava,  da  ima bogat­
   stva koja ne vidi. Evolucija je moguća, i to u smislu zadobijan-
   ja  vlasništva  nad  ovim  silama i  bogatstvima.  Međutim  ako  bi
   SVI LJUDI, ili većina, shvatili ovo i poželeli da dobiju ono što
   im pripada pravom rođenja,  evolucija ne bi bila moguća.  Ono
   što je moguće za pojedinca nemoguće je za mase.
       Prednost pojedinca je da je veoma mali i u ekonomiji pri­
   rode je zanemarljivo da li postoji jedan mehanički čovek više ili
   manje.  Lako možemo razumeti korelacije ovih magnituda ako
   zamislimo odnos mikroskopske ćelije i našeg tela.  Prisustvo ili
   odsustvo jedne ćelije neće promeniti ništa u životu tela. Mi to­
   ga nismo svesni, i to nema uticaja na život i funkcije organizma.
   Na isti način je i pojedinac premalen da bi uticao na život ko-
   smičkog organizma sa kojim je u istom odnosu (po veličini) kao
   ćelija prema sopstvenom organizmu. I upravo je to ono što čini
   evoluciju mogućom; na tome su zasnovane njegove 'mogućno­
   sti'.
        Govoreći o evoluciji potrebno je razumeti od početka da
   mehanička evolucija nije moguća. Evolucija čoveka je evoluci­
   ja njegove svesti. A 'SVEST' SE NE MOŽE RAZVIJATI NE-
   SVESNO. Evolucija čoveka je evolucija njegove volje, a 'volja'
   se ne može razvijati nesvesno. Evolucija čoveka je evolucija nje­
   govih moći delanja, a 'delanje' ne može biti rezultat stvari koje
   se  'dešavaju'.
        Ljudi  ne  znaju  šta je  čovek.  Oni  imaju  posla  sa  veoma
   složenom mašinom, mnogo složenijom od električne lokomoti­
   ve,  automobila ili aviona — i ne znaju ništa,  ili  skoro ništa, o
   sklopu, radu i mogućnostima te mašine; oni ne razumeju ni naj­
   jednostavnije funkcije, jer ne  shvataju  svrhu  ovih  funkcija.  Oni
   maglovito zamišljaju kako bi čovek trebalo da nauči da kontro-
   73   74   75   76   77   78   79   80   81   82   83