Page 78 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 78
preke korisne čoveku; kada one ne bi postojale morale bi biti iz
mišljene namerno, jer prevazilaženjem prepreka čovek razvija
kvalitete koji su mu potrebni.
»To je osnova pravilnog pogleda na evoluciju čovečanstva.
Ne postoji obavezna, mehanička evolucija. Evolucija je rezultat
svesne borbe. Prirodi nije potrebna ta evolucija; ona je ne želi i
bori se protiv nje. Evolucija može biti potrebna samo samom
čoveku kada shvati svoj položaj, svoje mogućnosti za promenu
tog položaja, da ima moći koje ne upotrebljava, da ima bogat
stva koja ne vidi. Evolucija je moguća, i to u smislu zadobijan-
ja vlasništva nad ovim silama i bogatstvima. Međutim ako bi
SVI LJUDI, ili većina, shvatili ovo i poželeli da dobiju ono što
im pripada pravom rođenja, evolucija ne bi bila moguća. Ono
što je moguće za pojedinca nemoguće je za mase.
Prednost pojedinca je da je veoma mali i u ekonomiji pri
rode je zanemarljivo da li postoji jedan mehanički čovek više ili
manje. Lako možemo razumeti korelacije ovih magnituda ako
zamislimo odnos mikroskopske ćelije i našeg tela. Prisustvo ili
odsustvo jedne ćelije neće promeniti ništa u životu tela. Mi to
ga nismo svesni, i to nema uticaja na život i funkcije organizma.
Na isti način je i pojedinac premalen da bi uticao na život ko-
smičkog organizma sa kojim je u istom odnosu (po veličini) kao
ćelija prema sopstvenom organizmu. I upravo je to ono što čini
evoluciju mogućom; na tome su zasnovane njegove 'mogućno
sti'.
Govoreći o evoluciji potrebno je razumeti od početka da
mehanička evolucija nije moguća. Evolucija čoveka je evoluci
ja njegove svesti. A 'SVEST' SE NE MOŽE RAZVIJATI NE-
SVESNO. Evolucija čoveka je evolucija njegove volje, a 'volja'
se ne može razvijati nesvesno. Evolucija čoveka je evolucija nje
govih moći delanja, a 'delanje' ne može biti rezultat stvari koje
se 'dešavaju'.
Ljudi ne znaju šta je čovek. Oni imaju posla sa veoma
složenom mašinom, mnogo složenijom od električne lokomoti
ve, automobila ili aviona — i ne znaju ništa, ili skoro ništa, o
sklopu, radu i mogućnostima te mašine; oni ne razumeju ni naj
jednostavnije funkcije, jer ne shvataju svrhu ovih funkcija. Oni
maglovito zamišljaju kako bi čovek trebalo da nauči da kontro-