Page 79 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 79

liše svoju mašinu, isto kao što treba da nauči da kontroliše loko­
    motivu, automobil ili avion, i to da je nestručno rukovanje ljud­
    skom mašinom isto toliko opasno kao i nestručno rukovanje sa
    bilo kojom drugom složenom mašinom. Svima je to jasno kada
    su u  pitanju avioni,  automobili  ili  lokomotive.  Međutim to se
    veoma retko uzima u obzir kada je čovek u pitanju uopšteno ili
    on sam. Smatra se pravilnim i zakonitim misliti da je priroda da­
    la ljudima potrebno znanje o njihovoj  mašini. A čovek  ipak ra­
    zume da  instinktivno  znanje o  mašini  ni  izbliza nije dovoljno.
     Zašto  studiraju  medicinu  i  koriste  njene  usluge?  Jer,  naravno
     shvataju,  da ne poznaju sopstvenu mašinu.  Ali ne pomišljaju da
     se može saznati mnogo više nego što nauka zna; niti im pada na
     um da bi  tada bilo moguće izvući  sasvim drugačiji  rad iz  svega
     toga.

        Veoma često,  skoro u svakom razgovoru,  G.  se vraćao na
    odsustvo jedinstva u  čoveku.
         Jedna od veoma važnih čovekovih grešaka, rekao je, jed­
    na koju moramo zapamtiti je iluzija o njegovom ja.
         Čovek kakvog ga poznajemo,  'čovek-mašina',  čovek koji
    ne može da 'dela' i kome se sve 'dešava', ne može imati posto­
    jano i jedinstveno Ja.  Njegovo Ja se  menja brzinom kojom lete
     njegove misli, osećanja, raspoloženja, a on čini značajnu grešku
     smatrajući  sebe  uvek  istom  osobom;  u  stvarnosti  on je  UVEK
     DRUGA OSOBA, ne ona koja je bio prethodnog trenutka.
         »ČOVEK NEMA POSTOJANO I NEPROMENLJIVO JA.
     Svaka misao, svako raspoloženje,  svaka želja,  svaki osećaj, kaže
     ' Ja'. I u svakom od ovih slučajeva uzima se zdravo za gotovo da
     to Ja pripada CELINI, celom čoveku, i da su misao, želja ili od­
    bojnost izražene Celinom. Ustvari nema osnove za ovu tvrdnju.
     Svaka  čovekova  misao  i  želja  se  pojavljuju  i  žive sasvim  odvo­
    jeno i  nezavisno od Celine.  A Celina nikada ne  izražava sebe,
    jer jednostavan razlog je da ona postoji kao takva,  samo fizički
    kao stvar a apstraktno kao  ideja.  Čovek nema individualno Ja.
     Međutim postoje stotine i hiljade izdvojenih malih Ja, često  sa­
     svim nepoznatih jedno drugom, nikada ne stupajući u dodir, ili
    naprotiv,  neprijateljski  raspoloženi jedno  prema  drugom,  svi
     izuzetni i nespojivi.  Svakog minuta, svakog trenutka, čovek mi-
   74   75   76   77   78   79   80   81   82   83   84