Page 106 - Platon - Država
P. 106
umakne. Posle toga moramo videti kako podražavaju oso- i krajnja pokvarenost dolaze od proste, a ne od bogate
491 bine filozofa drugi ljudi koji se, premda im to ne doli ali vaspitanjem pokvarene prirode, jer slaba priroda ni
kuje i premda tome nisu dorasli, guraju u njihov visoki kada ne može stvoriti nešto veliko ni u dobru ni u zlu.
poziv. Oni često greše i zbog njih je filozofija, kako si ti — U pravu si.
pomenuo, svuda i kod svih ljudi na rđavom glasu. 492 — Zato mislim da će se priroda koju smo pripisali
— Kako to misliš da oni propadaju? filozofu morati razviti i dostići svaku vrlinu, samo ako
— Pokušaću da ti to objasnim — rekoh — ako samo dobije prikladno obrazovanje. Ako, pak, nije posejana
budem mogao. Mislim da će se svi složiti sa nama u tome ili zasađena i ako se ne gaji na pravom tlu, razviće se u
da je takva priroda koja ima sve uslove, koje smo sada pravu suprotnost, ako joj slučajno ne pomogne neko bo
slažeš
sa
i
ti
misle
b postavili, da bude potpuno filozofska, veoma retka kod žanstvo. Ili se pokvarili sofisti, mnogima, koji nekoliko da su
mladiće
njih,
neke
ih
da
i
kvare
ljudi i da je nesvakodnevna. Zar ti ne misliš tako? privatnih ljudi? I ο tome treba govoriti. A zar oni koji to
— Svakako.
sve,
i
govore
nisu
— A sad pogledaj kakve sve i kolike opasnosti prete b stare, i ljude najveći sofisti, koji znaju da žele i da mlade i
kako
onako
i
njih
žene vaspitaju
od
ovom malom broju ljudi. naprave ono što žele? 17
— Koje su te opasnosti? — A kada to čine?
— Najčudnije je to što i svaka od onih sposobno — Kad sede zajedno sakupljeni u velikim gomila
sti koju smo kod takve jedne prirode hvalili, može pokva ma, u narodnim skupštinama, u sudnicama, u pozorištu
riti dušu (koja tu sposobnost ima) i odvući je od filozo ili taboru ili na drugim zajedničkim sastancima i uz ve
fije. Tu mislim na hrabrost i samosavlađivanje ili ume- liku larmu sad kude ono što se kaže ili učini, sad opet
renost i na ostale vrline koje smo pomenuli. preterano hvale jedno ili drugo, uz viku i pljeskanje tako
— To je doista čudno — reče on. da još stene i mesto na kojem sede odjekuju i dvostruko
c — Štaviše— nastavih ja — osim ovoga, kvare i od pojačavaju i kuđenje i hvaljenje. Šta misliš kako je tada
vlače i sva takozvana dobra: lepota, bogatstvo, telesna c mladom čoveku? Kakvo treba da bude vaspitanje svakog
snaga, uticajna rodbina u državi i sve što sa tim ima veze. pojedinog od njih da bi se moglo odupreti talasu kuđenja
Ti otprilike već znaš na šta ja ciljam. ili odobravanja da ga ne odnese i da ga ne otplavi reka
— Znam — reče on — ali bih voleo da saznam još onamo kud teče, i tako da svaki od njih ne kaže, kao i
tačnije to što ti kažeš. ovi, za istu stvar da je lepa ili ružna, da ne radi to isto
18
— Onda posmatraj stvari u celini i biće ti jasno, a što i oni, i da ne bude isti kao što su oni?
neće ti izgledati neobično ono što sam ranije ο tome go d — Tako mora da bude, ο Sokrate?
vorio. VII. — A ipak — rekoh — ono najjače „mora" još
— Kako to misliš? nismo pomenuli.
d — Mi znamo — rekoh — da svako seme ili zame — Koje? — upita on.
tak, bilo da je od biljaka ili od životinja, ukoliko je jače — Ono koje ovakvi vaspitači i sofisti čine delom
utoliko više zaostaje, ako nema odgovarajuću hranu, vre- ako reč nije dovoljna. Ili ti možda ne znaš da onoga ko
me i mesto. Zlo se više suprotstavlja dobru nego onome ih ne sluša kažnjavaju gubitkom građanskih prava, ili
19
što više nije dobro. novčano, ili smrću?
— Svakako. — Još kako dobro to znam!
— Mislim da je sasvim razumljivo kako najpleme — Pa šta misliš? Koji sofist, ili kakvi govori poje
nitija priroda teže podnosi hranu koja joj ne odgovara, dinaca bi se mogli boriti protiv ovih?
nego što je to slučaj sa prostijom. e — Nikakvi — mislim.
— Tako je. — Tmaš pravo — rekoh — a i sam pokušaj bi bio
e — Onda ćemo, ο Adeimante, i za duše reći da naj velika glupost. Jer niti se danas dešava niti se ikad de-
plemenitije od njih postaju naročito rđave ako prime 183
182 rđavo vaspitanje. Ili ti možda misliš da velika zločinstva