Page 107 - Platon - Država
P. 107
silo, a neće se ni desiti, prijatelju, da njih pobedi čovek ono što ta svetina hoće. A da li si ikada čuo neko oprav
drugojačijeg karaktera, nego ko je vaspitan na način supro danje za to koje ne bi bilo smešno, a koje bi tvrdilo da
tan ovome koji. ovi ljudi traže, a božanstvo ćemo, kako je to zaista dobro i lepo?
kaže poslovica, izdvojiti iz našeg govora. 20 Treba, naime, e — Mislim da ga nikad neću ni čuti — odgovori ovaj.
dobro znati: šta je to što se u sadašnjem stanju država VIII. — Razmisli ο svemu tome i seti se još i ovoga:
493 još održalo i još postoji, kako to treba da bude, i onda da li će svetina moći primiti i shvatiti samu lepotu, a ne
ćeš s pravom reći da je sve to sačuvao bog. 494 mnoge lepe stvari, ili bilo koju stvar po sebi, a ne mnoge
— Tako i ja mislim. pojedine stvari?
— A pored toga — rekoh — treba da veruješ još — Nikako neće moći.
i ovo. — Znači da je nemoguće da svetina bude ljubitelj
— Šta? mudrosti?
— Da niko od onih pojedinaca, koji poučavaju za — Nemoguće je.
2
novac i koje oni ' nazivaju sofistima i smatraju za svoje — I da oni koji se bave filozofijom moraju trpeti
takmace, ne uče ništa drugo nego ono što misli svetina njene prekore?
koja to mišljenje ispoljava na svojim skupovima, i da to — Moraju.
smatraju mudrošću. 22 To je kao kad bi neko hteo da od — I isto tako prekore onih pojedinaca sofista koji
goji veliku i jaku zver, 23 pa bi proučavao njene ćudi i se druže sa svetinom i žele da joj se dopadnu?
b strasti, kako joj treba prići, kako je dodirnuti kad je — Očigledno.
najviše divlja a kako kad je najpitomija i zašto je takva, — Pa gde onda, u takvim uslovima, vidiš moguć
pa bi naučio i njene glasove i glasove kojima je neko nost s da se filozofska priroda spase, da ostane verna svo
drugi, ako ih zna, može pripitomiti ili ι-azbesneti. I kad me pozivu i da postigne svoj cilj? Ali razmišljaj u vezi
sve to, u društvu sa njom i tokom vremena, nauči, onda b sa prethodnim recima, jer smo se već složili u tome da
to nazove mudrošću, stvori od toga neki sistem i postane toj prirodi pripadaju i sposobnost učenja i pamćenje,
učitelj, ne znajući stvarno ništa ο tome šta je u ovim hrabrost i velikodušnost.
c mišljenjima ili strastima lepo ili ružno, dobro ili zlo, pra — Da.
vično ili nepravično, pa svemu tome daje imena prema — Je li onda istina da će ovakav čovek još kao dete
mnenjima one velike životinje, nazivajući dobrim ono biti prvi medu svima, naročito još ako mu je i telo isto
što nju raduje, a zlim ono što nju ljuti. Nemajući nika rođeno kao i duša?
kvog drugog merila za to, on će ono što se nameće kao — Jeste.
potrebno nazvati pravičnim i lepim, budući da nikada — Mislim da će, kad on odraste, i rođaci i građani
nije zapazio kako je velika razlika u prirodi između onoga hteti da ga upotrebe za svoje poslove.
što je potrebno i onoga što je dobro, te budući nesposo — Kako da ne?
ban da to i drugima pokaže. Zar se tebi, tako ti Zevsa, c — Oni će ga, dakle, pokorno moliti i poštovaće ga,
takav čovek ne čini čudnim vaspitačem? jer će već unapred računati i laskati njegovoj budućoj
— Naravno — reče on. moći.
— A zar misliš da se čovek koji smatra da je mu- — Tako se često i dešava.
d drost paziti na ćudi i strasti velike i raznolike gomile, na — Pa šta misliš — zapitah ga ja — hoće li se takav
ono što se njoj dopada a šta ne, pa bilo da je u pitanju čovek među takvim ljudima truditi da radi nešto naro
slikarstvo, muzika ili politika, razlikuje od ovoga? Jer, čito, pogotovo ako je slučajno pripadnik neke velike dr
ako čovek koji se upušta sa takvim ljudima preda neku žave i u njoj bogat i plemenita roda, a uz to i lep i visok?
svoju pesničku tvorevinu ili kakvo umetničko ili političko Neće li ga prazne želje potpuno obuzeti i neće li smatrati
delo da ga oni prosuđuju, i tako dopusti svetini da više da je dovoljno sposoban da upravlja i poslovima Helena
nego što je to potrebno zagospodari njime, on zapada u i poslovima varvara? I neće li ispunjen svojim stavom i
takozvano Diomedovo primoravanje. 24 tj. mora da radi
184 185