Page 131 - Platon - Država
P. 131

—  Na  ovo  ćeš  morati  paziti  —  rekoh  —  pa  ćeš  one                     —  Sve  bi  se  to  moglo  desiti  tako  kako  ti  govoriš  —
                  d     među   njima,  koji  budu  najizdržljiviji  u  učenju,  u  rato­               reče  on.  —  Ali  kako  se  ovo  poređenje  može  dovesti  u
                       vanju  i  u  drugim  dužnostima,  kad  napune  trideset  godina,               vezu  sa  onima  koja  se  bave  dijalektikom?
                       ponovo  odabrati  iz  onog  broja  već  odabranih,  kako  bi                         —  Ovako.  Mi  smo  već  od  detinjstva  odgajani  u  od­
                       im  dodelio  veće  počasti  i  kako  bi,  ispitujući  njihovu  dija­           ređenim  uverenjima  (dogmata)   ο  pravičnom  i  lepom,  i
                       lektičku  sposobnost,  uočio  koji  je  od  njih  u  stanju  da                 navikavani  smo  da  im  se  pokoravamo  i  poštujemo  ih  kao
                       bez  obzira  na  oči  i  na  druga  čula,  ide  zajedno  sa  istinom            svoje  roditelje.
                       ka  samom   biću.  I  zato  je  to  posao  koji  zahteva  veliku                     —  Jesmo.
                       i budnu pažnju,  druže.                                                   d          —  Ali  imamo  i  druge  običaje,  koji  su  suprotni  onim
                             —  A  zašto?  —  upita  on.                                              uverenjima,  i  koji  su  puni  zadovoljstva,  laskaju  našoj
                             —  Pa  zar  ti  ne  primećuješ  —  zapitah  ja  —  kakvo                 duši  i  privlače  je  sebi.  Ali  ovi  ne  mogu  da  primame  one
                  e     se  sada  zlo  javlja  sa  dijalektikom? 87                                   koji  su  iole  uravnoteženi;  ovi  poštuju  ona  očinska  uve-
                             —  Kakvo   zlo?                                                          renja  i  njima  se  pokoravaju.
                             —  Ljudi  se  napune  nezakonitošću  —  rekoh.                                 —  Tako  je.
                             —  Doista  —  odvrati  on.                                                     —  Šta  onda?  —  zapitah.  —  Kad  bi  onoga  ko  ima
                             —  Čudiš  li  se  ti  što  im  se  to  dešava  —  rekoh  —  i            takva  uverenja  upitali  „šta  je  lepo",  i  kad  bi  ovaj  odgo­
                        smatraš  li  da  ih  ne  treba  pomilovati? 88                                vorio  onako  kako  je  to  čuo  od  zakonodavaca,  a  dijalek>
                             —  Kako  to?  —  upita  on.                                              tičar  mu  taj  odgovor  podvrgne  pobijanju,  pa  izvodeći
                             —  Uzmimo   za  primer  —  rekoh  —  da  je  jedno  pod-                 više  puta  i  na  više  načina  svoja  pobijanja,  konačno  ga
                  538   metnuto  dete  bilo  odnegovano  u  velikom  bogatstvu,  u                    navede  na  mnenje  da  to  nije  ništa  više  lepo  nego  ružno,
                        jednom  velikom  i  uglednom  plemenu  i  među  mnogobroj­                    i  tako  isto  postupi  ako  je  reč  ο  pravičnom  i  dobrom,  i
                        nim  laskavcima;  zatim,  ono  postaje  čovek  i  primećuje  da          e     uopšte  onome  što  najviše  poštuje,  šta  misliš,  kako  će  se
                        uopšte  nije  sin  roditelja  koji  to  tvrde,  a  ne  može  da  nađe         posle  toga  njegovo  poštovanje  i  pokoravanje  odnositi
                        svoje  prave  roditelje;  da  li  možeš  da  mi  predskažeš  kako             prema   onim  uverenjima?
                        će  se  on  odnositi  prema  laskavcima  i  lažnim  roditeljima                     —  Moraće  se  desiti  —  rekoh  —  da  ih  više  ne  po­
                        u  ono  vreme  kad  ο  podmetanju  ništa  nije  znao,  a  kako                štuje  i  da  im  se  ne  pokorava  kao  dotada.
                        opet  u  ono  vreme  kad je  ο  tome  znao?  Ili  bi,  možda,  hteo                 —  A  ako  ih  više  ne  bude  kao  ranije  cenio  i  pošto­
                        da  čuješ  kako  ja  to  predviđam?                                           vao  kao  svoje  roditelje,  a  prave  ne  bude  mogao  naći,  ka-
                             —  Hteo  bih  —  odgovori  on.                                      539   kvom  će  se  životu  onda  odati  ako  ne  životu  laskanja? 90
                             XVII.  —  Onda  predviđam  da  će  biti  ovako:  on  će                        —  Nikakvom   drugom.
                  b     više  ceniti  oca,  mater  i  druge  prividne  rođake  nego  la­                    —  I  tako  će  —  mislim  —  od  čoveka  koji  je  bio
                        skavce,  više  će  se  brinuti  za  njihove  potrebe,  a  manje               odan  zakonima,   očigledno  postati  čovek  koji  naginje
                        nezakonito  prema  njima  postupati  ili  sa  njima  razgova­                 bezakonju.
                        rati,  dok  će  u  važnim  stvarima  biti  prema  njima  manje                      —  Neizbežno.
                        neposlušan  nego  prema  laskavcima,  sve  donde  dok  mu                           —  Pa  nije  li  onda  —  rekoh  —  na  mestu  da  se  oni­
                        istina  ne  bude  sasvim  poznata.                                            ma  koji  se  na  taj  način  bave  dijalektikom  odredi  pomilo­
                             —  Verovatno  —  reče  on.                                               vanje,  kao  što  sam  maločas  rekao.
                             —  A  kada  bude  uvideo  stvar,  onda  će,  mislim,  po­                      —  Takvi  su  i  sažaljenja  dostojni  —  reče  on.
                        pustiti  u  dužnom  poštovanju  prema  njima  i  u  zauzimanju                     —   A  da  ne  bismo  takvo  sažaljenje  morali  upraviti
                        za  njih,  a  više  će  se  truditi  oko  laskavaca,  tj.  slušače  ih        i  na  naše  tridesetogodišnjake ,  trebalo  bi  da  ih  za  dija­
                                                                                                                                   89
                        drukčije  nego  ranije,  živeće  po  njihovom  shvatanju  i  sa-              lektiku  pripremimo  uz  sve  moguće  predostrožnosti.
                   c    stajaće  se  sa  njima  ne  krijući.  Za  onog  oca,  međutim,  i  za               —  I  to  treba  —  reče  on.
                        druge  izmišljene  rođake  neće  se  uopšte  više  brinuti,  osim        b          —  Zar  to  nije  svojevrsna  predostrožnost  ako  se
                        ako  nije  izuzetno  plemenite  prirode.                                       mladim  ljudima  ne  dopušta  da  se  bave  dijalektikom?

                   232                                                                                                                                     233
   126   127   128   129   130   131   132   133   134   135   136