Page 196 - Platon - Država
P. 196

više  na  glasu  najpraznoglaviji,  a  oni  drugi  koji  su  manje  zapaženi  da
                su  po  razboritosti  vrsniji"  (Odbrana  Sokratova,  VII,  22a).
                     42  U  izvorniku  stoji  glagol  strategeo  =  biti  vojskovođa,  strateg.
                U  atinskoj  državi  birano  je  deset  takvih  stratega,  od  kojih  je  svaki
                komandovao  jednom  većom  jedinicom  teško  naoružanih  pešaka,  oklop-
                nika  (hoplita),  regrutovanih  iz  deset  atičkih  fila.  Zapovednik  tritije
                (tritiarh)  komandovao  je  hoplitima,  regrutovanim  samo  iz  jedne  tre­
                ćine  file.
                     48  Ljubitelj  jela  naziva  se  philositon,  a  onaj  ko  je  „loš  u  jelu"
                naziva  se  kakositon.
                     49  U  vreme  dionisijskih  svečanosti,  ili  dionisija  (ta  Dionysia),  pri­
                ređivana  su  pozorišna  takmičenja.  Takvih  Dionisija  bilo  je  četiri:  (I)
                „male  Dionisije"  padale  su  u  zimski  period  i  izvođene  su  izvan  grad­
                skih  zidina,  na  polju,  tj.  na  selu;  (II)  Lenaia  Dionisija  padale  su  u  mesec             KNJIGA   Š E S T A  ( ζ )
                gamelion  (kraj  januara  i  početak  februara)  i  izvođene  su  u  gradu,  u
                Lenaju  pod  Areopagom;  (III)  Anthesterijske  Dionisije,  nazvane  tako  po         '  „Čuvati  zakone  i  običaje  države"  za  Platona  nikako  ne  znači
                mesecu  Anthesterionu  (druga  polovina  februara  i  prva  polovina  marta)    ostavljati  nepromenjenim  bilo  kakve  zakone  i  običaje,  nego  bdeti  nad
                kada  su  izvođene;  (IV)  Velike  Dionisije  (Dionysia  megala),  koje  su  još  onim  zakonima  i  običajima  koji  su  osnov  uzorne  države.
                                                                                                      2
                nazvane  „gradskim",  nasuprot  onim  prvima  koje  su  još  nazvane  „polj­           Reč  je  ο  sposobnosti  koja  se  ogleda  u  jedinstvu  i  iskustva  i
                skim"  ili  „seoskim".  Velike  (gradske)  Dionisije  izvođene  su  u  martu  ili  znanja.
                aprilu  mesecu.                                                                       4 3  Na  strani  484b.
                     50  Pravično  i  nepravično, dobro  i  zlo  su  kao  pojmovi,  svako  za          Sveukupno  znanje  obuhvata,  kako  će  se  pokazati  u  VII  knjizi
                                                                                                                       planimetriju,
                                                                                                                                   sterometnju,
                sebe,  jedinice,  ili  jedinstvene  celine,  te  zbog  toga  ne  trpe  promenu  i  ne  (525a  i  dalje),  aritmetiku, krunu  svih  nauka.  astronomiju,  har­
                                                                                                         dijalektiku
                                                                                                                  kao
                                                                                                       i
                                                                                                moniku
                mogu  propasti  razlaganjem  na  delove,  jer  kao  jedinice  pojmovi  i  ne­        5  U  izvorniku  stoji:  philosophon  i  philopseude,  a  pitanje  je  da  li
                maju  delova.  Ali  u  praksi,  tj.  u  empirijskom  ljudskom  delanju,  i  telima,
                tj.  u  materijalnom  empirijskom  svetu,  pravično  i  nepravično,  dobro  i   jedna  te  ista  ljudska  priroda  može  da  bude  naklonjena  mudrosti  i  laži.
                zlo  su  prisutni  u  mnoštvu  činova  i u  svim  stvarima,  pa  se  stoga  stiče    6  Momos  (Momos)  je  personifikovana  pogrda,  kuđenje.
                utisak  da  ne  postoji  jedno  jedino  dobro  i  jedno  jedino  zlo  po  sebi,      7  Prigovorom  koji  sledi  Adeimant  uključuje  se  u  razgovor  sa
                nego  da  ima  mnoštvo  međusobno  različitih  dobara  i  mnoštvo  različi­     Sokratom  sve  dok,  ponovo  na  strani  506d,  direktni  sagovornik  ne  po­
                tih  zala,  isto  kao  što  se  stiče  utisak  da  ima  mnoštvo  međusobno  razli­  stane  Glaukon.
                čitih  pravdi  i  mnoštvo  međusobno  različitih  nepravdi.  Uporediti  ο  ovo­      3  Uporedi  sa  dijalogom  Gorgija  (485cd),  gde  Kalikle  postavlja
                me:  Fedon  (75cd;  99d  i  dalje);  Gozba  (209e  i  dalje),  kao  i  dijalog  slične  prigovore.  U  Adeimantovom  prigovoru,  „oni  koji  su  u  mladosti
                Parmenid.                                                                       počeli  da  se  bave  filozofijom",  pa  su  se  kasnije  iskvarili,  mogli  bi  biti
                       Verovatno  aluzija  na
                     51                   kiničara  Antistena,  koji  nije  dopuštao  da        neki  Sokratovi  sledbenici  kao  Kritija,  Alkibijad  i  drugi,  koji  su  u  po­
                ono  što  je  opšte  ima  posebnu  egzistenciju,  nego  je  branio  gledište  da  tonjim  političkim  zbivanjima  stekli  reputaciju  sposobnih,  ali  ne  osobito
                postoje  samo  pojedinačne  čulne  stvari.  Upor.  dijalog  Eutidem.            časnih  ljudi.  Druga  grupa,  „onih  najsposobnijih,  koji  su  postali  sasvim
                     52  Pretpostavka  je  da  su  polovina  i  dvostrukost  kao  pojmovi       nekorisni  za  državu",  mogla  bi  obuhvatiti  i  samog  Sokrata,  isto  kao  i
                međusobno  različiti,  tako  da  je  „polovina"  jedno  a  „dvostrukost"  drugo,  Platona.
                                                                                                     9
                ali  da  se  mnoštvo  čulnih  stvari  pokazuju  ili  pojavljuju,  tj.  u  odnosu       Ironična  Adeimantova  tvrdnja,  pošto  je  upravo  suprotno  tačno:
                prema  različitim  tačkama  posmatranja  —  izgledaju  i  kao  polovine  i      Sokrat  često  govori  u  poređenjima.  To  pokazuje  Sokratov  neposredni
                kao  dvostrukosti.  Na  primer,  dužina  nekog  zida  može  se  istovremeno     odgovor:  „ti  mi  se  još  rugaš".
                pokazati  i  kao  dvostrukost  svoje  polovine  i  kao  polovina  dvostruko          Ό  Poređenje  se  odnosi  na  upravljanje  državom.  Sokratova  teza
                dužeg  zida.                                                                    je  da  se  veština  upravljanja  državom  može  naučiti,  ali  pristalice  demo­
                     53  Zagonetka  ο  evnuhu  glasi:  Jedan  koji  je  čovek  i  nije  čovek  (tj.  kratske  države  veruju  da  je  svako  sposoban  da  upravlja  državom  i  da
                evnuh  je),  gađao  je  i  nije  gađao  (tj.  nije  pogodio),  kamenom  koji  nije  je  za  taj  posao  svako  dovoljno  učen,  pa  su  zato  spremni  da  rastrgnu
                kamen  (tj.  plavcem  kamenom),  pticu  koja  nije  ptica  (jer  je  slepi  miš),  Sokrata,  koji  hoće  da  ih  u  tome  razuveri.
                na  drvetu  koje  nije  drvo  (nego  je  grana).                                     "  Metafora  kaže  ovo:  borba  za  vlast  je  surova,  pa  oni  koji  uspeju
                     54  Na  strani  476b.                                                      da  se  u  toj  opštoj  žudnji  za  vlašću  domognu  vrhunskih  položaja  u
                     55  Ο  tome  šta  je  filozof  govori  se  takođe  u  Vedru  (278cd),  na  državi,  bivaju  posle  izvesnog  vremena  ili  osuđeni  na  smrt,  ili  prognani
                prvim  stranicama  Fedona,  u  Sofistu  (253c  i  dalje).                       ostrakizmom.  Metafora  se  odnosi  na  tadašnje  političke  prilike  u  Atini.
                                                                                                     12  „Zvezdočatac"  nije  sasvim  odgovarajuća  reč  za  meteoroskopon
                                                                                                =  onaj  ko  gleda  gore,  na  nebo.  Sokrat se osetio pogođen  Adeimantovim
                                                                                                prigovorom  (vidi  belešku  8)  i  svoj  poduži  metaforični  odgovor  zaklju­
                                                                                                čuje  aluzijom  na  obrazovanje  pravih  državnika  („pravih  krmanoša"),
                                                                                                koji  moraju  poznavati  ne  samo  zemaljske  nego  i  nebeske  pojave,  a  ako
                 362                                                                                                                                      363
   191   192   193   194   195   196   197   198   199   200   201