Page 192 - Platon - Država
P. 192
odnosno onima koji su u poznavanju ovozemaljske ljudske prirode naj
dalje odmakli, od religiozne funkcije države koju poverava apolonskom dosta često uz onu reč „mnenje" dodaje atribut „ispravno", kada hoće
kultu. Te dve funkcije su se, kao što se vidi iz prethodnog i ovog teksta, da naglasi da je reč ο poželjnim mnenjima.
dosta jasno i u detaljima razlikovale. 29 „Ispravno mnenje", ono što je pravovaljano; poželjna uvere
22 Tvrđenje da Apolona priznaju svi ljudi, „počev od naših očeva", nja i skup poželjnih normi delanja i prosuđivanja vrednosti. Otuda
za tumača svih stvari — izgleda kao neosnovana generalizacija. Reli izraz „ortodoksno", koji u našem vremenu ima drukčije značenje. Šire
giozni kultovi u Grčkoj Platonova vremena i ranije, da se i ne govori ο razmatranje „ispravnih mnenja" Platon je preduzeo u dijalogu Menon.
ostalim zemljama i narodima, bili su veoma raznoliki, a i sam apolon- V. takođe prethodnu belešku (28).
ski kult trpeo je tokom dugog vremena značajne izmene. Tvrdnja da je 30
u
Obećanje
„Apolon tumač svih stvari" jedino bi se mogla vezati za veliki ugled i vima, osim ako se bez pokrića na nama poznatim Platonovim teksto
dijaloga
Zakoni
i
ono
odnosi
knjigu
dvanaestu
na
uticaj delfijskog proročišta, koje je bilo konsultovano u mnogim značaj neka mesta u dijalogu Državnik.
nim i manje značajnim prilikama, i to u stvarima koje su se odnosile
i na javni i privatni život. Prema Herodotovoj Istoriji, gotovo sve grčke 30 a Od četiri tzv. kardinalne vrline, koje se taksativno nabrajaju na
državice tražile su, u raznovrsnim prilikama i slučajevima, tumačenje strani 427e, prva je mudrost (sophia), druga je hrabrost (andreia), treća
od „boga u Delfima", a tako su ponekad postupale i neke varvarske je umerenost (sophrosyne), a četvrta pravičnost (dikaiosyne). Za treću
države. Sveti kamen u Delfima — omfalos (omphalos) bio je,. prema vrlinu — sophrosyne — nema u našem jeziku odgovarajuće reci. Od
tadašnjima i ranijim verovanjima, središte ili pupak Zemlje. tri reci, koje se obično u prevodima i tekstovima ο Platonovoj filozo
23 V. str. 368bc. fiji upotrebljavaju: trezvenost, skromnost, umerenost, odabrao sam
24 Verovatno se misli na prostu proporciju, ili tzv. pravilo trojno, ovu poslednju kao onu koja bi mogla najviše odgovarati izvorniku.
naša
pokazuje
što
prema kojem se lako može utvrditi četvrti elemenat proporcije, ako su Ovo pre svega da zato svome ta delanju reč ponašanju da onaj, ko takvu vrlinu
uspeva
ima,
u
da
bude
meru,
i
postigne
preostala tri poznata. Prema modernoj notaciji, ako je data proporcija u meri, tj. da sledi jedan od osnovnih principa helenske etike i kulture
b. c uopšte: princip mere. Miloš Đurić u svojoj Istoriji helenske etike upo
a : b = c : x, onda je x = trebljava reč „trezvenost", a Radmila Šalabalić — u svom prevodu
a Aristotelove Nikomahove etike — pored izraza, razboritost, vladanje
25 Platonov termin euboulia preveo sam ovde doslovno našim iz sobom (1103a), upotrebljava na istom mestu i izraz umeren (sophron),
razom „dobar savet". To nije najbolje rešenje, ali bolje nisam našao. a na početku IV knjige i reč umerenost. Sophrosyne svakako obuhvata
Prevesti tu reč izrazom „sposobnost upravljanja samim sobom" čini se „vladanje sobom", odnosno samokontrolu, ali i unutrašnju uređenost
da nije ništa bolje rešenje. Ta se ista reč pojavljuje u dijalogu Protagora (kosmičnost), pa je uz to nalik na simfoniju i harmoniju, tj. na saglas-
(318e) i tamo je prevedena našom rečju „razboritost". Protagora, naime, nost i sklad različitih moći i težnji u individualnom životu i u životu
kaže da je predmet njegove nastave „razboritost u domaćim poslovima, državne zajednice (v. dole, 430e).
kako će se što bolje upravljati svojom kućom, i u državnim poslovima 31 430e.
kako će se što bolje raditi i govoriti" (prevod Mirjane Drašković). Ovdc, 32
u Državi, kaže se da je „euboulia" znanje (episteme); u Protagori se kaže Kao lovci koji tragaju za pravičnošću (v. gore, 432b), Sokrat i
da je mathema, što znači „ono što je naučno", „predmet učenja", ali Glaukon treba da se pomole ili Apolonu, koji „daleko svoje strele baca",
Artemidi.
lova
boginji
ili
isto tako i „znanje", „nauka". Svakako je teško poučavati nekoga u „raz
boritosti", ali znanje ο upravljanju zajedničkim poslovima, porodičnim 33 Od uviđanja uzroka koji dovode do nastanka države (369be)
i državnim, može se u vidu „dobrih saveta" prenositi drugom. Država i od analize i tumačenja Simonidove izreke ο pravičnosti u prvoj knji
je, prema tome, mudra ako ima ljude koji takvim znanjem raspolažu i zi (332c).
ako su takvi voljni i sposobni da to znanje u vidu „dobrih saveta" pre 33 a V. strane 370b i dalje, 374a-d, 394e i dalje, 395bc, 420d i dalje.
nose drugima. 34
Harmid
(161b
26 V. napred, str. 414b. značenju V. u dijalog se ovde govori i dalje), gde je reč ο umerenosti, ali u
pravičnosti.
kojem
27 Grčka reč, koja se obično prevodi rečju „stalež", je 'ethnos i ο
drugo
upotrebljava
ime
35
što
mudrost,
Platon
Ovde
označava: etničku grupu, pleme, narod. Prema tome, to nije socijalna i u drugim slučajevima, te se, prema tome, za ne drži strogo inače radi
fiksirane
klasa u modernom smislu te reci, nego grupacija koja se formira spa terminologije.
janjem određenih naslednih svojstava sa određenom profesionalnom
ulogom u državi. 35 2 Ovde se „pomoćnicima", kako se čini, stavlja u dužnost ono
28 U izvornom tekstu stoji do χ a, reč koju sam, da bi se izbegle što je najpre (414b) bilo označeno kao dužnost „čuvara" — naime —
zabune, prevodio našom rečju „mnenje", ali i takvo prevođenje ne po vojna i ratna služba. Naziv „čuvari" sada označava užu grupaciju, čiji
su
knjizi
razlika
ta
(463b)
No
petoj
maže da tekst sam po sebi bude jasan. Platon, naime, misli na skup se članovi neka vrsta državnog uma. što i u vladaoci, a Platon ih još na
pomoćnici
isto
su
gubi:
ponovo
izvesnih, u ovom slučaju poželjnih uverenja i normi praktičnog života. ziva i „spasiocima" ili „zaštitnicima", pri čemu ovi ne spašavaju i ne
Mnenja su, kao takva, duboko usađena u duhovnu konstituciju i for štite neku drugu grupaciju, nego samu državu kao celinu.
maciju ljudi, ona su pred-rasude, tj. ono što prethodi svakom suđenju
i prosuđivanju vrednosti. Platon misli i na nepoželjna mnenja, pred 36 Videti str. 504a-e u šestoj knjizi.
rasude koje štetno deluju u individualnom i političkom životu, pa stoga 37 To je prva i najstarija formulacija principa kontradikcije koju
Aristotel kasnije gotovo doslovno ponavlja.
354
355