Page 26 - Platon - Država
P. 26
— A krmanoš? — Je li pravi krmanoš upravljač — A veština odgajivača konja ne traži korist za
brodova ili je mornar? sebe, već za konje; tako i svaka pojedina veština ne
— Upravljač brodova. traži svoju sopstvenu korist, jer joj ona nije potrebna,
d — Mislim da nije važno što se on nalazi na brodu, već koristi onom predmetu radi kojeg ona postoji.
jer se zato ne mora zvati mornarom. Ne zove se krmano- — Tako izgleda — odgovori on.
šem zato što plovi morem, već zbog svoje veštine i uprav — Ali veštine ipak vladaju i zapovedaju onome
ljanja brodom. radi čega postoje, ο Trasimaše!
— Tako je. Priznao je i to, ali vrlo teško.
veština
—
Prema
— Svi ti ljudi, dakle, postižu neku korist? koristi vladaocu tome, nijedna da koristi nije radi toga da
onom
jačemu,
slabijem
već
i
i
— Razume se. d ko od nje zavisi.
— Pa onda je njihova veština zato tu da ovu korist Pokušao je da se tome usprotivi, ali se naposletku
traže i stvore? složio. A pošto se složio, nastavio sam:
— Zato. — Prema tome, nijedan lekar, ukoliko je lekar,
— Da li je korist te posebne veštine u nečem dru ne misli na svoju sopstvenu korist, već na korist boles
gom, ili u njenom savršenstvu? nikovu. Mi smo se složili da je lekar u pravom smislu
e — Kako to misliš? reci vidar bolesnikov, a nije trgovac. Ili se nismo tako
složili?
— Ovako. Kad bi me zapitao da li je telo samo
sebi dovoljno, ili zahteva još nešto, odgovorio bih da su Potvrdio je da jesmo.
mu sigurno potrebne izvesne stvari. Zato je i pronađena — Pa nije li onda i krmanoš, koji je to u pravom
lekarska veština što je telo slabo i samo sebi ne može smislu reci, upravljač broda, a ne mornar?
pomoći. Lekarska veština je stvorena zato da pruži ono e — U tome se slažemo.
što mu je potrebno i korisno. Da li ti se čini da sam — Takav krmanoš i upravljač neće, prema tome,
korist
imati
na
dobro odgovorio kad ovo tvrdim ili ne? su njemu umu svoju nego će i neće izdavati naređenja koja
korisna,
misliti
na
korist,
i
samo
u
— Sasvim dobro. korist mornara i onih koje vodi.
342 — Dalje. Da nije i sama lekarska veština nedo
voljna, da joj nije, kao što je očima potreban vid i ušima Jedva je priznao da imam pravo.
sluh, potrebna naročita moć kojoj pripada neka nova — A sada, ο Trasimaše — rekoh ja — nema nijed
veština koja stvara korist i koja poučava ο njoj? Da li nog vladara, ukoliko je zaista vladalac, koji kad izda
je i u samoj veštini neka nepotpunost i da li svaka ve neko naređenje ima na umu svoju ličnu korist nego
ština traži neku novu veštinu, koja će tražiti ono što je misli na korist svoga potčinjenog, onoga za koga stvara.
za nju korisno, a ova opet jednu novu i tako bez kraja? On vodi računa ο njemu, i sve što misli i čini odnosi se
Ili svaka veština vidi za sebe ono što joj je korisno? samo na ono što ovome koristi i odgovara.
b Ili, pak, ne treba ni sebe, ni koje druge veštine da bi 343 XVI. Kad smo došli do te tačke razgovora i kad je
tražila ono što joj je korisno zbog njene nepotpunosti, svima bilo jasno da se rasprava ο pravičnome preokre
zato što nijedna veština nije nepotrebna, niti ima kakav nula upravo u suprotno, Trasimah, umesto da mi odgo
nedostatak, i što ne dolikuje veštini da ima drugi zada vori, zapita:
tak nego da traži korist zbog čega je ona sama tu? A ona — Reci mi, ο Sokrate, imaš li ti dadilju?
sama bila bi bez potreba, bez prekora i greške, dokle god — Zašto to? — upitah. — Ne bi li bilo bolje da od-
bi bila to što jeste. Je li tako ili nije? govoriš, umesto što postavljaš ovakvo pitanje?
— Tako je. — Zato što te dadilja ostavlja na miru i ne briše
c — Pa onda lekarska veština ne traži ono što kori ti nos, iako bi trebalo, jer ne poznaješ ni stado ni pa-
sti njoj, nego telima. stira."
— Da.
20 21