Page 24 - Platon - Država
P. 24

—  Ali  kako  će  —  počeh  ja  —  odgovarati  onaj  ko                  korisno  vele  da  je  pravo  podanika,  kome  se  ovi  imaju
                        pre  svega  ništa  ne  zna  riti  tvrdi  da  nešto  zna,  a,  osim             pokoravati,  i  ako  ga  ko  prekorači,  onda  ga  kažnjavaju
                        toga,  ne  srne  ni  reći  šta  ο  tome  misli,  jer  mu  je  jedan            kao  čoveka  koji  je  prestupio  zakone  i  počinio  krivicu.
                        tako  odličan  čovek  zabranio  da  pita  ma  šta  od  onoga                   Tako  ja  mislim,  najdraži  moj,  kad  kažem  da  sve  države
                        što  misli?  Zato  moraš  govoriti  ti,  to  više  odgovara.  Ti               podjednako  sude  ο  pojmu  pravičnosti:  da  je  pravičnost
                   338  veliš  da  znaš  i  da  bi  mogao  pomoći.  Nemoj  dakle,  druk­          339  od  koristi  za  državnu  vlast.  Jer  ta  državna  vlast  vlada  u
                        čije,  nego  mi  učini  tu  ljubav  i  odgovori,  a  nemoj  biti               državi  i  tako  će  svako,  ko  dobro  razmisli,  uvideti  da  je
                        toliko  sebičan  da  ne  poučiš  Glaukona  i  ostale.                          baš  svuda  pravično  ono  što  ja  velim:  ono  što  koristi
                              XII.  Posle  mojih  reći  zamoliše  ga  i  Glaukon  i  ostali            jačemu.
                        da  to  učini.  Trasimah  je  prosto  goreo  od  žudnje  da  go­                    —  Sad  razumem   šta  misliš  —  rekoh  ja.  —  Potru-
                        vori  i  da  zasluži  pohvalu,  verujući  da  je  spremio  vrlo                diću  se  da  shvatim  da  li  je  to  tačno  ili  ne.  I  ti  si,  Trasi­
                         lep  odgovor.  Ali  se  pravio  kao  da  se  još  prepire  sa                 maše,  odgovorio  da  je  pravično  ono  što  je  korisno.  A
                        mnom    oko  toga  da  ja  moram  odgovarati.  Naposletku                      meni  si  zabranio  da  tako  odgovorim.  Ali  ti  si  tome  do­
                        popusti  i  reče:                                                              dao:  što  je  korisno  jačemu.
                   b          —  U  tome  je,  dakle,  Sokratova  mudrost:  da  on               b          —  Možda   je  to  neki  sasvim  beznačajan  dodatak.
                        sam  ne  želi  druge  da  pouči,  nego  da  obilazi  i  uči,  a  da                 —  Nisam   siguran  da  možda  nije  baš  vrlo  važan.
                        za  to  i  ne  zahvaljuje.                                                     Ali  je  jasno  da  moramo  razmisliti  govoriš  li  pravo.  Jer
                              —  Da  ja  od  drugih  učim,  ο  Trasimaše,  to  je  istina              kako  se  i  ja  slažem  sa  tim  da  je  pravično  u  isto  vreme  i
                        --  odgovorih  mu  ja  —  ali  što  tvrdiš  da  nisam  blagoda-                korisno,  a  ti  dodaješ  i  tvrdiš  da  je  korisno  za  jačega
                        ran,  to  lažeš.  Ja  zahvaljujem  kako  mogu,  a  mogu  samo                  što  ja  ne  znam,  onda  treba  to  da  ispitamo.
                        hvaliti,  jer  novaca  nemam.  Da  to  rado  činim,  kad  mi                        —  Ispitaj!  —  reče  on.
                        izgleda  da  neko  dobro  govori,  videćeš  i  sam  odmah  čim                      XIII.  —  Hoću  —  odgovorih.  —  Reci:  zar  ne  tvrdiš
                        odgovoriš.  Ubeđen  sam  da  ćeš  dobro  govoriti.                             da  je  pravično  i  pokoravati  se  vladarima?
                   c         —   Slušaj  —  reče  on.  —  Ja  tvrdim  da  pravično  nije                    —  Razume   se  da  tvrdim.
                        ništa  drugo  nego  ono  što  koristi  jačemu.  Zašto  ne  odo­          c          —  Jesu  li  vladari  u  svakoj  državi  nepogrešivi,  ili
                        bravaš?  Nećeš?                                                                mogu  i  grešiti?
                             —   Moram   prvo  razumeti  šta  misliš  —  odgovorih                          —  Mogu  i  grešiti,  naravno.
                        ja.  —  Sad  još  ne  razumem.  Ti  tvrdiš  da  je  pravično  ono                   —  Ako  pokušaju  da  donesu  zakone,  onda  su  neki
                        što  koristi  jačemu.  Kako  to  misliš,  ο  Trasimaše?  Ako                   od  ovih  pravi  a  neki  ne?
                        je  rvač  Pulidamant' 4  jači  od  nas  i  ako  njemu  prija  gove­                 —  Tako  mislim.
                        dina,  onda  je  ta hrana  i  za nas,  koji  smo  slabiji  od  njega,               —  A  da  li  doneti  prave  zakone  znači  doneti  takve
                   d     prikladna  i  pravična.  Zar  ne  tvrdiš  to?                                 koji  će  njima  koristiti,  a  neprave  takve  koji  im  neće  ko­
                             —   Strašan  si  ti,  Sokrate!  Moju  rečenicu  shvatio  si               ristiti?  Da  li  tako  misliš?
                        tako  samo  da  bi  je  mogao  napasti.                                             —  Upravo  tako.
                             —   Nikako,  dragi  moj  —  odgovorih  ja  —  već  reci                        —  A  zakona  koje  oni  donesu  moraju  se  podanici
                        jasnije  šta  misliš.                                                          pridržavati.  Jesu  li  onda  oni  pravični?
                             —   Zar  ne  znaš  da  u  mnogim  državama  vlast  drže                        —  Razume   se.
                        tirani,  u  drugima  narod,  a  u  trećima  opet  plemstvo?              d          —  Po  tvojim  recima,  dakle,  nije  pravično  samo
                             —   Znam.                                                                 činiti  ono  što  koristi  jačemu  nego  i  ono  što  bi  mu  moglo
                             —   Zar  u  svakoj  državi  nije  baš  vladajući  elemenat                škoditi.
                        onaj  najjači?                                                                      —  Kako   to?  —  upita  Trasimah.
                             —   Svakako.                                                                   —  Tako  kako  ti  tvrdiš,  mislim.  Hajde  da  vidimo
                   e         —   Svaka  vlast,  opet,  pravi  zakone  u  svoju  korist:               bolje.  Složili  smo  se  u  tome  da  vladari,  stvarajući  za­
                        demokratija  demokratske,  tiranin  izdaje  monarhističke                      kone,  učine  ponekad  nešto  i  protiv  svoga  dobra,  a  da
                        zakone,  a  tako  čine  i  ostale  vlasti.  Za  ono  što  je  njima
                                                                                                                                                            17
   19   20   21   22   23   24   25   26   27   28   29