Page 23 - Platon - Država
P. 23

—  Ja  sam  —  odgovori  Polemarh  —  spreman  da  to                     stinu.  Ti  je  možda  i  poznaješ,  prijatelju,  ali  mi  je,  čini
                       zajedno  s  tobom  poreknem.                                                   mi  se,  ne  možemo  pronaći.  Vi,  pametni,  pre  nego  što  se
                  336       —  A  znaš  li,  možda  —  upitah  ga  —  kome  pripisu­             337  na  nas  naljutite,  morate  imati  sažaljenja  prema  nama.
                       jem  reci  da  je  pravično  koristiti  prijateljima  i  škoditi                     XI.  Tada  se  on  podrugljivo  nasmeja  i  reče:
                       neprijateljima?                                                                     —   Tako  mi  boga,  ovo  je  ona  uobičajena  ironija 14
                            —  Kome?   —  zapita  on.                                                 Sokratova.  Znao  sam  ja  to  i  ovima  ovde  unapred  rekao
                            —  Mislim  da  je  to  izreka  Perijandrova,  ili  Perdi-                 da  ti  nećeš  hteti  odgovoriti,  da  ćeš  se  praviti  nevešt  i  da
                       kova,  ili  Kserksova,  ili  Ismenije  Tebanca, 12  ili  drugog  ne­           ćeš  pre  učiniti  sve  drugo  nego  što  ćeš  odgovoriti  ako  te
                       kog  bogatog  čoveka,  koji  je  mislio  da  mnogo  može.                      neko  zapita.
                            —   Pravu  istinu  govoriš  —  reče  on.                                       —   Mudar  si,  zaista,  ο  Trasimaše — rekoh  ja.  —  Ali
                            —  Dobro   —  odgovorih.  —  Došli  smo  do  zaključka                    kad bi ti nekoga upitao  koliko  je  dvanaest,  pa  mu  odmah
                       da  pravičnost  nije  to.  Da  li  bi  neko  mogao  reći  da  je  ona     b    unapred   rekao:  „samo  mi  nemoj  kazati,  čoveče,  da  je
                       nešto  drugo?                                                                  dvanaest  dvaput  šest,  ili  triput  četiri,  ili  šest  puta  dva,
                  b         X.  Za  vreme  našeg  razgovora  Trasimah  je  često                      ili  četiri  puta  tri,  jer  takvo  brbljanje  neću  primiti",  ti
                       pokušavao  da  uzme  reč.  Njegovi  susedi,  međutim,  spre­                   bi,  mislim,  dobro  znao  da  ti  niko  neće  ni  odgovoriti  na
                       čavali  su  ga,  jer  su  hteli  do  kraja  da  čuju  naš  razgovor.           tvoje  pitanje.  A  kad  bi  ti  on  rekao:  „Šta  želiš  ο  Trasi­
                       Kad  smo  mi  završili  i  kad  sam  ovo  rekao,  nije  mogao                  maše?  Da  ne  smem  dati  odgovor  kako  si  ga  ti  kazao?
                       više  da  se  uzdrži,  nego  se  povio  kao  divlja  zver  i  skočio           Pa  zar  ni  onda  ne,  ο  čudnovati  čoveče,  ako  je  on  pravilan?
                       prema  nama   kao  da  hoće  da  nas  rastrgne.  I  ja  i  Pole­               Zar  treba  da  kažem  nešto  drugo  što  nije  istinito?  Ili  šta
                       marh  se  u  strahu  razbegosmo,  a  on  uzviknu  stojeći  u              c    hoćeš?"  Šta  bi  ti  njemu  na  to  odgovorio?
                       sredini  između  nas  dvoje:                                                        —   Dobro!  Zar  se  ovo  može  uporediti  sa  onim?
                  c         —  Kakve  se  tu  gluposti  brbljaju,  ο  Sokrate?  I  što                      —  Zašto  da  ne?  —  rekoh  ja.  —  Iako  to  nije  isto,
                       se  udvarate  jedan  drugome  glupim  razgovorima?  Ako                        ipak  se  onome  koga  pitaš  čini  otprilike  tako  i  misliš  li
                       hoćeš  zaista  da  saznaš  šta  je  to  pravičnost,  nemoj  samo               ti  da  on  neće  reći  svoje  mišljenje,  ako  ga  ima,  pa  bilo
                       da  zapitkuješ  i  da  hvalisavo  protivrečiš  kad  neko  odgo­                da  mu  to  zabranimo  ili  ne?
                       vara.  Ti  znaš  da je lakše pitati nego odgovarati, zato  i  sam                   —   A  zar  ćeš  i  ti  tako  učiniti?  —  reče  Trasimah.  —
                       odgovaraj  i  reci  šta  je,  po  tvom  mišljenju,  pravičnost.                Hoćeš  li  odgovoriti  uprkos  mojoj  zabrani?
                       Ali  mi  nemoj  tvrditi  da  je  pravičnost  dužnost,  ili  korist,                 —   Ne  bih  se  čudio  —  rekoh  mu  —  kad  bih  to  uči­
                       ili  ono  što  je  od  koristi,  ili  što  donosi  dobit,  ili  što  po-       nio  pošto  razmislim.
                  d     maže.  Što  kažeš  kaži  jasno  i  tačno,  jer  ja  neću  primiti        d          —  A  šta  će  biti  ako  ja  znam  neko  drugo  i  bolje
                       ovakva   brbljanja.                                                            tumačenje   pravičnosti  nego  što  su  sva  ova?  Šta  će
                            Iznenadili  se  kad  čuh  ovo  i  u  strahu  pogledah  u                  onda  biti?
                       njega.  Da  nisam  ja  prvi  pogledao  njega  nego  on  mene,                        —  Šta  drugo  nego  ono  što  dolikuje  onome  ko  ne
                       mislim  da  bih  zanemeo  od  njegovog  pogleda. 13  Ali  ja                   zna  —  odgovorih  ja  — a  meni  se  pristoji  da  naučim  od
                       pogledah  u  njega  čim  je  počela  da  ga  obuzima  ljutnja.                 onog  ko  zna.  I  ja  ću  tako  učiniti.
                  e    Tako  sam  mogao  da  mu  odgovorim,  i  drhteći  rekoh:                             —  Veoma 5  si  ljubazan  —  reče  on.  —  Ali  za  učenje
                            —   Nemoj   se  ljutiti  na  nas,  ο  Trasimaše!  Ako  ja                 moraš  platiti!'
                       i  ovaj  ovde  pogreširno  raspravljajući,  znaj  da  grešimo                        —  Da,  samo  kad  steknem  novaca.
                       protiv  svoje  volje.  Kad  bismo  tražili  zlato,  nemoj  misliti                   —  Pa  imaš  ga  —  umeša  se  Glaukon.  —  Što  se
                       da  bismo  jedan  drugome  pravili  komplimente,  a  pri  tom                  novca  tiče,  Trasimaše,  samo  kaži!  Mi  ćemo  svi  platiti
                       propustili  priliku  da  ga  i  pronađemo.  A  kad  tražimo  pra­              za  Sokrata.
                       vičnost,  stvar  mnogo  dragoceniju  nego  što  je  zlato,  mi­           e          —  Dabogme   —  reče  on  —  da  bi  Sokrat  radio  kao
                       sliš  li  da  ćemo  biti  tako  nerazumni  da  iz  učtivosti  pro­             što  je  naučio;  neće  odgovarati,  a  odgovore  će  prihvatiti
                       pustimo  i  najmanju  stvar,  a  da  je  ne  izvedemo  na  či-                 od  drugih  i  obarati.






                                                                                                                                                              ^ B A O
   18   19   20   21   22   23   24   25   26   27   28