Page 73 - Platon - Država
P. 73
— Šta misliš — rekoh — da li će u našoj državi zakon ustanovio radi vaspitanja. Rekavši da je to
e biti više tih istinskih čuvara ili onih koji se bave izradom postojana sposobnost zaštite u svemu, mislio sam na to
predmeta od metala? da ona spašava, čini otpornim, u bolovima kao i u zado
— Ovih drugih će — reče — biti više. voljstvima, u strasnim sklonostima ka nečem kao i be-
— A onda će tih čuvara biti manje na broju nego d žanju od nečeg — te ne dopušta da se čovek u svemu
svih onih stručnjaka koji, po znanju što ga imaju, nose tome izgubi. Ako želiš, voljan sam da ti pokažem čemu
posebne nazive? je ona slična.
— Mnogo manje. — Želim to, zaista.
— Onda će po ovom najmanjem staležu , koji — Da li znaš — rekoh — da bojadžije, kad žele da
27
upravlja i vlada, po njegovim delima i njegovom znanju, vunu obojadišu purpurnom bojom, prvo od svih vrsta
ćela država koju smo sagradili biti po prirodi mudra, a vune odaberu belu, zatim je, ne baš malim pripremanjem,
429 čini se da je prirodom određeno da najmanji bude onaj doteraju tako da može što bolje da primi boju i tek je
stalež kome je dato da ima udela u tome znanju, jedinom e onda bojadišu. Ono što je na taj način obojeno, ostaje
koje, u poređenju sa ostalim naukama, možemo nazvati obojeno večito, i njegovu boju neće oduzeti ni pranje u
mudrošću. ceđu, ni bez njega. A od onoga što nije tako pre toga
— Govoriš pravu istinu. pripremljeno, znaš šta biva, pa bilo da se boji drugom
— Ne znam na koji smo način otkrili ovu jednu od ili purpurnom bojom.
četiri vrline i kako smo joj odredili mesto u državi. — Znam da se boja ispere i da izgleda smešno.
— Meni bar izgleda da smo je dovoljno otkrili. — Zamisli, ako možeš, da smo mi radili nešto
VII. — Šta je onda hrabrost i gde je njeno mesto u 430 slično, kad smo izabrali vojnike i vaspitavali ih muzi
državi i zašto državu treba nazvati hrabrom, to nije tako kom i gimnastikom. Nemoj misliti da smo to radili sa
teško videti. nekom drugom namerom, nego da ih osposobimo da,
— Kako to? kao što vuna prima boju, i oni što potpunije prime u
b — Ο čemu bi vodio računa kad bi govorio da je sebe zakone, i da njihovo mnenje ο strašnome i ο dru
država hrabra ili strašljiva, ako ne ο onome delu koji se gim stvarima zadrži svoju boju, jer su oni po prirodi
za nju bori i ratuje? sposobni, a i primili su pravilno vaspitanje; ceđ, koji
— Ne bih ni ο čemu drugom. inače tako dobro pere, neće moći isprati ovu boju, mislim
— Ja mislim da drugi građani, pa bili oni strašljivi na zadovoljstvo koje je jače od svake sode i peska, i na
ili hrabri, ne odlučuju da li će država biti ovakva ili b bol, strah i žudnju, sredstva jača nego što su svi ostali
onakva. sapuni. Eto, dakle, to je ta sposobnost da se zaštiti isprav
— Ne odlučuju. no mnenje 29 i zakonom ustanovljeno mnenje ο stvarima
— Onda je i država hrabra blagodareći jednom kojih se treba i kojih se ne treba plašiti. A upravo tu spo
svom delu, i to onom što u sebi ima sposobnost da u sve- sobnost ja nazivam hrabrošću i mislim da sam je dobro
c mu zaštiti mnenje ο tome šta je zastrašujuće, sposobnost odredio, osim ako ti nisi sklon da ο tome nešto drugo
23
koja je postojana i koja se ispoljava shodno onom što je kažeš.
zakonodavac za vaspitanje odredio. Ili ti to ne nazivaš — Ne, ništa drugo — reče on. — Jer, mislim da isprav
hrabrošću? no mnenje ο tim stvarima koje je nastalo nezavisno od
— Nisam sasvim dobro razumeo to što si rekao, vaspitanja, a koje nalazimo u životinja i u robova, ti ne
ponovi mi to! nazivaš hrabrošću nego nekim drugim imenom.
— Rekao sam da je hrabrost neka vrsta zaštite. c — Potpuno si u pravu — rekoh.
— Kakva je to zaštita?
— Zaštita mnenja ο tome čega se treba plašiti i ο — Onda sam spreman da prihvatim da je ono hra
tome šta je u stvari to što zastrašuje, mnenja koje je brost.
114 115