Page 75 - Platon - Država
P. 75

—   Po  tome  što  —  za  razliku  od  hrabrosti  i  mudro-             u  rukama;  ni  mi  nismo  gledali  na  pravo  mesto,  već  smo
                   432  sti  koje,  boraveći  svaka  u  jednom  određenom  delu  dr­           e     svoje  poglede  upravljali  u  daljinu,  pa  nam  je  zato  ona
                        žave  tako  da  ovu  jedna  čini  hrabrom  a  druga  mudrom                  postala  sakrivena.
                        —  umerenost  se  rasprostire  kroz  ćelu  državu,  dovodeći                      —  Kako  to  govoriš?  —  reče  on.
                        u  međusobni  sklad  sve  njene  članove  najnemoćnije  i  naj­                   —  Tako  —   rekoh  —  što  mi  se  čini  da  smo  već
                        moćnije  i  one  koji  su  između  ovih,  svejedno  kako  ćeš  ih            odavno  govorili  i  slušali  ο  tome,  a  sami  nismo  bili  svesni
                        razlikovati:  da  li  po  pameti,  ili  po  telesnoj  snazi,  ili  po        da  smo baš  ο tome  raspravljali.
                        broju,  ili  po  bogatstvu,  ili  po  bilo  kojim  drugim  sličnim                —  Dugačak  je  to  predgovor  za  čoveka  koji  želi  da
                        osobenostima.  Prema  tome,  shodno  svemu onom što  smo                     što  pre  čuje.
                        rekli,  bilo  bi  najispravnije  da  ovu  saglasnost  nazovemo         433        X.  —  Slušaj,  dakle  —  rekoh  —  da  li  dobro  govorim.
                        umerenošću,   znajući  da  je  prirodna  saglasnost  boljega                 Ono  što  smo  još  u  početku,  kad  smo  postavljali  temelje
                        i  gorega  u  tome  ko  treba  da  vlada  i  u  državi  i  u  svakom         državi,  odredili  da treba  činiti  —  to  je,  mislim,  samo  pra­
                        pojedincu.                                                                   vičnost,  ili  bar  neka  vrsta  pravičnosti.  A  odredili  smo,
                                                                                                                              333
                   b          —  Potpuno  se  slažem  s  tobom.                                     naime,  i  često  ponavljali,  ako  pamtiš,  da  svaki  pojedi­
                                                                                                           državi
                                                                                                     nac
                              —  Dobro  —  rekoh.  —  Ove  tri  vrline  su,  kako  iz­              koji  u njegovoj treba  da  obavlja  samo jedan  posao,  i  to  onaj
                                                                                                                          najviše
                                                                                                                                  odgovara.
                                                                                                                  prirodi
                         gleda,  već  u  našoj  državi.  A  koja  je  to  četvrta  vrsta  koja            —  Doista,  tako  smo  govorili.
                        joj  još  nedostaje  da  bi  broj  bio  potpun?  Jasno  je  da  je                —  A  i  to  smo  od  mnogih  drugih  slušali,  i  sami  smo
                         to  pravičnost.                                                       b     često  nagoveštavali 34  da  je  pravično  da  svako  obavlja
                              —  Jasno  je.                                                         svoj  posao  i  ne  mesa  se  u  mnoge  druge  poslove.
                              —  Sada,  moj  Glaukone,  moramo  kao  lovci  opkoliti                      —  Doista,  i  to  smo  nagoveštavali.
                         grm  i  paziti  da  nam  pravičnost  ne  utekne  i  ne  izgubi  se               —  „Obavljati  svoj  posao"  —  u  tome  je,  ο  prijatelju,
                         u  nepovrat.  Ona  je,  očigledno,  negde  ovde.  Gledaj  i  ρο­
                                                                                                                   način
                                                                                                            prilici,
                    υ    trudi  se  da  je  vidiš,  ne  bi  li  je,  možda,  ugledao  pre  mene,    po  svoj  toga  došao?  postojanja  pravičnosti.  Znaš  li  kako
                                                                                                         do
                                                                                                    sam
                         pa i meni rekao.                                                                 —  Ne znam, nego govori!
                              —   Kad  bih  samo  mogao  —  reče  on  —  ali  je  ipak                    —  Čini  mi  se  —  rekoh  —  da,  osim  umerenosti,
                         bolje  da  idem  za  tobom  i  biću potpuno  zadovoljan  ako  sa           hrabrosti  i  mudrosti  (phronesis) ,  koje  smo  već  promiš­
                                                                                                                                     35
                         mnom   postupaš  kao  sa  čovekom  koji  može  videti  samo                ljali,  preostaje  u  našoj  državi  ono  što  je  ovima  omogu­
                         ono na šta mu se ukaže.                                                    ćilo  da  nastanu,  a  kad  su  nastale,  da  im  pruža  zaštitu
                              —   Onda,  pomolimo  se  bogu, 32  i  pođi  za  mnom!  —         c    dok  se  nalaze  u  državi.  A  rekli  smo:  ono  što  preostaje,
                         rekoh.                                                                     kad  te  tri  stvari  otkrijemo,  moralo  bi  biti  pravičnost.
                              —   Hoću to, samo me vodi.                                                  —  To  doista  nužno  sledi  — reče  on.
                              —   Istina,  kraj  mi  izgleda nepristupačan  i pun  senki,                 —  A  kad  bi  trebalo  odlučiti  šta  će  nam  od  svega
                         taman  je  i  neprohodan.  Ali  ipak  treba  ići.                          toga  državu  učiniti  najviše  dobrom,  bilo  bi  teško  pro­
                    d          —  Treba  —  reče  on.                                               suditi  da  U  je  to  istomišljeništvo  (homodoxia)  vladara  i
                               Pogledah  ispred  sebe  i  uzviknuh:                                 onih  nad  kojima  se  vlada,  ili  istomišljeništvo  ratnika  ο
                               —  Glaukone,  čuj  Glaukone,  izgleda  da  smo  našli                zaštiti  onog,  zakonom  uspostavljenog,  mnenja  ο  tome
                         trag  i  mislim  da  ga  nećemo  sasvim  izgubiti.                    d     čega  se  treba  plašiti  a  čega  ne,  ili  mudrost  (phronesis)
                               —  To  je  dobar  znak  —  reče  on.                                 vladara  i  opreznost  čuvara,  ili  državu  čini  najviše  dobrom
                                                                                                                                           roba
                                                                                                                                     ženu,
                                                                                                                                                 i
                               —  Ali  —  rekoh  —  učinili  smo  glupost.                          ono  što  je za zajedničko  za  dete i  i onog  nad  kojim slobodnog
                                                                                                                                                       vlada
                                                                                                                                                    se
                                                                                                                            vlada
                                                                                                                 onog
                                                                                                    zanatliju,
                                                                                                                       koji
                               —  Kakvu   glupost?                                                  —  a  to  je,  naime,  to  da  svaki  pojedinac  obavlja  samo
                               —  Već  odavno 33  nam  pravičnost  leži  pred  nogama,              svoj  posao  i  ne  trpa  se  u  mnoštvo  drugih  poslova.
                          ο  prijatelju,  a  mi  je  nismo  videli,  već  smo  se  ponašali
                          smešno  kao  ljudi  koji  ponekad  traže  nešto  što  već  imaju                                                               119
                     118
   70   71   72   73   74   75   76   77   78   79   80