Page 74 - Platon - Država
P. 74
— Prihvati je onda — rekoh — i kao nešto što je što je bolje i malobrojnije, dolazi do toga što opisujemo
odsudno za državu, pa ćeš biti pravilno upućen. Ali ο tome b izraz „slabiji od samog sebe", pa takvog čoveka onda
ćemo govoriti drugi put 30 i još lepše, ako želiš. Za sada prekorevamo i osuđujemo kao razuzdanog.
nećemo više to istraživati, nego ćemo se svom pažnjom — Doista, čini se da je tako — reče on.
usmeriti na pravičnost. A što se tiče hrabrosti, smatra- — Pa dobro — nastavih ja — osvrni se sada na
ćemo da je ο tome rečeno dovoljno. našu mladu državu, pa ćeš u njoj otkriti jedno od ovog
— Dobro si rekao. dvoga; reći ćeš da je pravično označiti je kao jaču od
VIII. — Preostaju još dve vrline — rekoh — koje same sebe, ako umerenim i „jačim od samog sebe" treba
30
d treba istražiti u državi, a to su umerenost " i ono zbog nazivati ono stanje u kojem bolje vlada nad gorim.
čega sve ovo istražujemo: pravičnost. — Osvrnuo sam se — reče — i vidim da govoriš
— Tako je. istinu.
— Da li bismo nekako mogli otkriti pravičnost, a — Doista, naći ćemo u njoj mnogo svakovrsnih stras-
u
nih
dece,
da se ne bavimo istraživanjem umerenosti? c žena, sklonosti, zadovoljstva i bolova, najviše u ljudi, koji
robova,
u
ali
takozvanih
slobodnih
i
u
— To ne znam — odgovori on — ali ne bih ni že- su većinom slabi.
leo da se ona pojavi pre no što ispitamo umerenost, pa — A jednostavne i smerne sklonosti, praćene umom,
ako želiš da mi učiniš uslugu, ispitaj prvo umerenost. ispravnim mnenjem i promišljenošću, naći ćeš samo u
e — I hoću — rekoh — ako time ne činim nešto ne nekolicini, koji su najbolji i po prirodi i po vaspitanju.
pravično. — To je istina — reče.
— Samo ti ispituj! — Onda mora i ovo biti istina: u našoj državi će
— Onda, hajde da ispitujemo! U prvom pristupu, d strasne sklonosti i pamet malog broja najsposobnijih
umerenost nam izgleda sličnija saglasju (svmphonia) i morati da ovladaju strasnim sklonostima velikog broja
skladnosti (harmonia) nego prethodne dve vrline. neobrazovanih ?
— Kako to? — Mora biti tako.
— Umerenost je — rekoh — nekakva uređenost IX. — Ako, dakle, za neku državu treba reći da je
(kosmos) i vladanje nad uživanjima i strasnim sklono jača od zadovoljstava i strasnih sklonosti i da je jača od
stima, jer govori se i pokazuje kako je umeren čovek same sebe, onda to moramo reći za ovu.
„jači od samog sebe", a ima i drugih izreka te vrste, — Svakako.
mada ja tačno ne znam šta bi sve to moglo da znači.
—
Pa
Nije li tako? umerenom? zar je zbog svega toga nećemo onda nazvati i
— Ο tome svi i ponajviše govore — reče on.
— Ali, reći „jači od samog sebe" zvuči šaljivo? Jer — Razume se da hoćemo.
onaj ko je od samog sebe jači, mora istovremeno biti i — A ako u drugoj nekoj državi ο tome ko treba
isto
tako
slabiji od samog sebe; a onaj ko je slabiji, biće opet i e i da sa vlada misle isti slučaj i ili vladaoci i potčinjeni, da li će
čini?
se
ti
ne?
Kako
njom
biti
jači; razume se, u svemu tome reč je ο jednom te istom
431 čoveku. — Mislim da hoće.
— Što da ne? — Za koje ćeš onda građane reći da su umereni,
— Meni se, ipak, čini da se pomenutom izrekom ako su takvi, za vladaoce ili za podanike?
hoće reći da u samom čoveku, s obzirom na njegovu du — I za jedne i za druge, valjda.
šu, ima nečeg što je bolje i nečeg što je gore; i da, za — Vidiš li kako smo pravilno malopre 31 nagovestili
slučaj kad ono što je po prirodi bolje nadvlada ono što da je umerenost slična nekoj harmoniji?
je gore, važi izreka „jači od samog sebe", pa zbog toga — Po čemu to?
to hvalimo. Obrnuto pak, kad zbog rđavog vaspitanja ili
druženja, ono što je gore i mnogobrojnije savlada ono 117
116