Page 100 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

Oni su, dakle, odlučili da Sjedinjene Države podele na dva dela i da na taj način stvore ratnog
neprijatelja vlastima Sjedinjenih Država. Bankari su prvo morali da pronađu problem koji bi naterao južne
države da se otcepe od Unije.
Idealan problem predstavljalo je pitanje ropstva.
Sledeće što su morali da učine bilo je da stvore organizaciju koja će promovisati otcepljenje od
Sjedinjenih Država.
U tu svrhu stvoreni su Vitezovi zlatnog kruga. Abraham Linkoln shvatio je dramu koja se odvija
pred njegovim očima dok je učestvovao u predsedničkoj kampanji 1860. godine. Znao je da će biti pokušaja
da se Unija pocepa, i to ne zbog pitanja ropstva već zato da bi se razorila. Napisao je: „Nikada nisam gajio
političke stavove koji ne bi bili utemeljeni na Deklaraciji o nezavisnosti. Ukoliko Unija ne bi mogla da bude
spašena bez odstupanja od tog principa, moram da kažem da ću radije dopustiti da budem ubijen na ovom
9
mestu, nego da dozvolim njenu predaju.”
I mnogi njegovi sunarodnici Amerikanci smatrali su da je rat pokušaj da se Unija pocepa, tako da
„nije bilo neuobičajeno da pojedinci izjave da će odbiti poslušnost svojim oficirima ukoliko se rat za Uniju
10
pretvori u napad na robovlasništvo.”
Gospodin Linkoln je, tokom konvencije 1860, počeo da gaji čudnovata predosećanja da će biti
ubijen.
„Popeo se uz stepenice i, isrpljen potisnutim uzbuđenjem, legao na kauč u dnevnoj sobi gospođe
Linkoln. Dok je tu ležao, pričinjavalo mu se da u ogledalu vidi svoja dva lika, koja su bila gotovo istovetna,
osim što jedan nije bio tako jasan kao drugi. Taj dvostruki odraz u ogledalu probudio je u njemu primitivnu
crtu nekog praznoverja koja je u njemu uvek bila prisutna. Pridigao se a zatim ponovo legao, da vidi da li će
bleđi odraz nestati, međutim, video ga je ponovo... Sledećeg jutra... vratio se kući i naslonio se na kauč da
vidi da li je greška u samom ogledalu. Ponovo se dogodila ista stvar. Kada je, međutim, to želeo da pokaže
gospođi Linkoln, drugi odraz se nije pojavio. Gospođa Linkoln je to prokomentarisala kao znak da će imati
dva mandata kao predsednik, ali se uplašila kada je čula da je jedna figura bleda, jer je to značilo da neće
doživeti drugi mandat. - Siguran sam - rekao je jednom svom prijatelju - da ću se suočiti sa strašnim
11
krajem...”
„Vitezovi zlatnog kruga” uspešno su širili poruku o secesiji među južnim državama. Kako se koja
povlačila iz Sjedinjenih Država, postajala je nezavisna od ostalih. Onda su otcepljene države formirale
konfederaciju država, odvojenih i nezavisnih entiteta. Nezavisnost svake države garantovana je južnjačkim
Ustavom: „Mi, narod Konfederalnih država, od kojih svaka država deluje samostalno u saglasnosti sa svojim
12
suverenim i nezavisnim položajem...”
Ovo je bilo značajno, jer u slučaju da Jug dobije rat, svaka država bi mogla da se povuče iz
Konfederacije, uspostavi svoj potpuni suverenitet i svoju centralnu banku. Tada bi južne države mogle da
imaju mnoštvo, od Evrope kontrolisanih, banaka - Banku Džordžije, Banku Južne Karoline, itd. - a onda bi
mogla da usledi serija ratova, kao što je stolećima bio slučaj u Evropi, u stalnoj igri „balansa moći u politici”.
Bio bi to uspešan metod osiguravanja ogromnih profita od zajmova koji bi se davali državama umešanim u
rat.
Predsednik Linkoln je sagledavao kako se problem razvija i bio je srećan kada je Rusija objavila
da će pomoći njegovoj vladi u slučaju rata sa Engleskom i Francuskom. „Dok je još bio izabrani predsednik,
ruski ambasador u Sjedinjenim Državama ga je obavestio (Linkolna) da njegova zemlja želi da pomogne
13
vladi u Vašingtonu u slučaju da je Engleska i Francuska ugroze.”
Jedanaest južnih država otcepilo se od Unije i formiralo Konfederaciju. Međutim, zastava
Konfederacije je bila prilično zagonetna. Na sebi je, umesto jedanaest, imala trinaest zvezdica. Kao što smo
ranije rekli, broj trinaest veoma je značajan za masone.
Jug je počeo građanski rat 12. aprila 1861, napadom na Fort Samter, sevemjačko utvrđenje u
Južnoj Karolini.
Jedan od članova Vitezova zlatnog kruga bio je dobro poznati bandit Džesi Džejms (Jesse James),
a njegov otac Džordž Džejms (George James), kapetan južnjačke armije, ispalio je prvi metak na to
utvrđenje.
Abraham Linkoln, sada predsednik Sevemih Država, ponovo je upozorio američki narod da je rat
rezultat i delo zavereničkih snaga na jugu. Rekao je Severn da „... su kombinacije koje su isuviše moćne da
bi mogle biti potisnute običnim sredstvima Vlade u miru, preuzele kontrolu nad mnogim južnim
14
državama.”
Linkoln, a kasnije i vlast u Rusiji, uvideli su da su se Engleska i Francuska svrstale protiv Severa,

100