Page 16 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 16

nisu kadre demokratije?
                       Oni koji su stvorili američku vlast verovali su da zaista postoji način da se ova vitalna zaštita
            postigne. U „Deklaraciji o nezavisnosti” su zapisali:
                       „Mi  smatramo  očiglednim  istinama  da  su  svi  ljudi  stvoreni  jednaki;  da  ih  je  njihov  Tvorac
            obdario neotuđivim pravima; da se u njih ubrajaju život, sloboda i traženje sreće. Da bi osigurali ta prava,
            ljudi među sobom ustanovljuju države koje svoju pravednu vlast crpu iz saglasnosti onih kojima se vlada...”
                       Ima, svakako, nekih „očiglednih istina” u ovom kratkom paragrafu, a oci-osnivači Amerike bili
            su ih u potpunosti svesni. Jedna od takvih je i tvrdnja da su ljudi stvoreni jednakima, ali da nisu svi jednaki.
            Ovo  znači  da  ljudi  jednako  imaju  pristup  pravima  na  život,  slobodu  i  vlasništvo,  bez  obzira  na  njihov
            društveni položaj, boju, nacionalnost, pol ili veru. To ne znači da su ljudi jednaki po sposobnostima, ličnim
            vrednostima i da svojina među njima treba jednako da se deli.
                       Ovakav stav bio je izuzetno važan budući da su oci-osnivači došli iz monarhije, koja je oblik
            vlasti u kojem pojedinci, samo zbog njihovog položaja ili društvenog statusa, imaju veća prava od onih koji
            su „običnog” porekla.
                      Još jedna „očigledna istina” u ovom paragrafu jeste proklamovanje neotuđivosti ljudskih prava,
            što znači da se drugi ljudi ili druge vlasti u njih ne mogu mešati.
                       Oci-osnivači pokušali su da odrede koja su to ljudska prava: pravo na „život, slobodu i traženje
            sreće”. (Proklamovali su to ne kao jedina ljudska prava, već su rekli, „između ostalih”.)
                       I konačno, proklamovali su da je čovek stvorio vlast da bi zaštitio svoja neotuđiva prava.
                       Džejms  Medison  Games  Madison)  je  rekao:  „Vlast  je  institu-cionalizovana  da  bi  se  zaštitilo
            vlasništvo svake vrste. Ovo predstavlja kraj vlasti koja se jedino trudi da podjednako osigura svakom čoveku
            ono što mu pripada... Ovo nije vlast gde je vlasništvo... ugroženo... uzimanjem od jedne klase građana zbog
            koristi ostalih.”
                       Sledeća  dva  primera  brige  o  ljudskim  pravima  mogu  se  naći  u  „Povelji  o  pravima”  države
            Virdžinija, usvojenoj 12. juna 1776, i u Ustavu Alabame.
                       Prvi član „Povelje o pravima” države Virdžinije glasi:
                       „Da su svi ljudi po prirodi jednako slobodni i nezavisni i da imaju izvesna neotuđiva prava, kojih,
            kada ih unesu u društvenu državu, ne mogu ni na koji način biti lišeni, kao ni njihovi potomci.”
                       Imenom, to su uživanje u životu, slobodi i vlasništvu, u smislu sticanja i posedovanja imovine,
            traganja za srećom i sticanja sigurnosti. Deo prvog člana Ustava Alabame glasi:
                       „Da je jedini cilj i jedina zakonska namena vlasti da zaštiti građanina u uživanju života, slobode i
            imovine, a kada vlast preuzme druge funkcije to je uzurpacija i ugnjetavanje.”
                       Pošto  je  vlast  akumulacija  pojedinačnih  prava  zasnovana  na  primeni  sile  u  cilju  zaštite
            individualnih ili kolektivnih prava na život, slobodu i vlasništvo, mora se obratiti izuzetna pažnja na to kada
            se ta moć daje vlastima. Jedno pitanje stalno stoji: koliko se moći može dati vlastima pre nego što one same
            postanu neprijatelj ljudskih prava.
                       Džordž  Vašington  (George  Washington)  je,  baveći  se  ovim  problemom,  izjavio:  „Vlast  nije
                                                                                            8
            raspravljanje, niti je govomištvo. Ona je sila, kao i vatra, opasan sluga i strašan gospodar.”
                       Predsednik Vašington povezao je snagu vlasti sa snagom vatre: obe su korisne i neophodne, ali
            obe imaju moć da unište. I jedna i druga su opasne za pojedinca.
                       Vlasnik kuće, željan da je ugreje, unosi vatru unutar njenih zidova, ali, da mu ne bi uništila dom,
            oko nje gradi zidove peći. Očigledno, vatra može biti korisna i opasna, i čovek mora da upozna njenu prirodu
            da bi se zaštito od posledica.
                       Oni koji stvaraju vlast moraju da izgrade neku strukturu koja bi vlast držala unutar propisanih
            granica iz potpuno istih razloga: i vlast ima moć da uništi ne samo pojedinca već i ćelu naciju.
                       Oci-osnivači Amerike pokušali su da zauzdaju moć vlasti koja može da uništi prava pojedinaca,
            koristeći kao branu zid Ustava. Ovaj dokument nije imao nameru da ograniči moć naroda. Njegova namera je
            bila da se ograniči moć vlasti. Obratite pažnju na to da je vlast ograničena samo na moći koje su pobrojane u
            prva tri člana Ustava: to su ona tri koja određuju ovlašćenja u zakonodavnim, izvršnim i sudskim ograncima
            vlasti. Cilj je bio: precizno odrediti moć vlasti u pobrojanim oblastima, i to samo u njima.
                       Nešto  slično  može  se  pronaći  i  na  polju  osiguranja  imovine.  Postoje  dva  metoda  osiguranja
            poseda i lične imovine:
                       1. metod osiguranja od „imenovanih opasnosti”, i
                       2. metod osiguranja od „svih rizika”.

                                                            16
   11   12   13   14   15   16   17   18   19   20   21