Page 21 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

Postoji, i zove se republika. Definiše se ovako:
Vladavina po zakonu: republika.
U republičkom obliku vlasti, snaga leži u pisanom Ustavu, a moć vlasti je ograničena tako da
ljudi za sebe zadržavaju maksimum vlasti. Kao dodatak ograničavanju moći vlasti, vodi se računa i o
ograničavanju vlasti samih pojedinaca da ne bi ugrozili prava kako većine tako i manjine.
Možda bi najjednostavniji metod ilustrovanja razlike između oligarhije, demokratije i republike
bio da prodiskutujemo o scenariju nekog klasičnog kaubojskog filma drugorazredne produkcije.
Po ovom scenariju, koji je bioskopski posetilac video bar stotinu puta, brutalni razbojnik ujaše u
gradi upuca mirnog gradskog trgovca izazvavši ga prethodno na dvoboj. Šerif čuje pucnjavu i dolazi na
scenu. Pita okupljenu gomilu šta se dogodilo i oni mu ispričaju priču. Šerif onda hapsi razbojnika i vodi ga u
gradski zatvor. Negde u pozadini, obično u salunu, neki čovek se penje na sto, drži vatreni govor i
podbunjuje gomilu da uzme zakon u svoje ruke i linčuje razbojnika. (Ovaj pojedinac je po definiciji
demagog). Grupa odlučuje da treba da preduzme takvu akciju (zapazite da je grupa sada prerasla u
demokratiju u kojoj vlada većina), i kreće na ulicu. (Sada je to već rulja). Stiže do zatvora i zahteva da joj se
razbojnik preda u ruke. Iz rulje govori glas većine: razbojnik mora da visi. Šerif se pojavljuje pred
„demokratijom” i objašnjava da razbojnik ima pravo na suđenje pred porotom. Demagog se suprotstavlja
izjavom da je većina odlučila da razbojnik mora da visi. Šerif objašnjava da je njegova uloga da zaštiti prava
pojedinca, bio on nevin ili kriv,vsve dok taj pojedinac ne dobije priliku da se po zakonu brani na sudu. Šerif
dalje kaže da većina ne može ovom pojedincu da ukine to pravo. Demagog nastavlja sa podbunjivanjem
„demokratije” da linčuje razbojnika, ali šerif je ubedljiv i uverava ih da on upravo postoji da bi štitio i
njihova prava. Scena se obično završava tako što ljudi odlaze ubeđeni snagom šerifovih argumenata.
Republikanski oblik vlasti je trijumfovao nad „demokratskim” oblikom akcije gomile.
Ukratko, šerif predstavlja republiku, demagog kontrolora demokracije, a gomila demokratiju.
Republika priznaje da čovek ima izvesna neotuđiva prava i da je vlast uspostavljena da bi zaštitila ova prava,
čak i od delovanja većine. Zapažate da „republika” mora da bude ubedljiva pred „demokracijom” i da će
nastaviti da postoji sve dok ljudi prepoznaju važnost ovog koncepta. Ako ljudi požele da zbace „republiku”
(šerifa) oni, svakako, imaju moć (ali ne i pravo) da to učine.
No, neosporna snaga argumenata „republike” ubediće gomilu da je to najpoželjniji oblik vlasti.
Postoje i drugi primeri koji potvrđuju istinitost ovakve postavke. Jedan od njih je u Bibliji.
Republika, oblik rimske vlasti, „oprala je ruke” pošto je pronašla da Isus nije kriv ni po jednoj
optužbi, i predala Ga u ruke „demokratiji” koja Ga je kasnije razapela.
Lako je uvideti kako demokratija može da se preokrene u anarhiju kada pojedini uzurpatori žele
njome da manipulišu. Ukorenjene teze o većini mogu se preokrenuti tako da nanesu nepravdu nekom
pojedincu ili grupi pojedinaca. Ovo, zatim, postaje izgovor uzurpatorima da prigrabe totalnu vlast, a sve pod
plastom „poboljšanja situacije”.
Aleksander Hemilton (Alexander Hamilton) bio je svestan ove težnje demokratskih oblika vlasti
da unište (pocepaju) same sebe, pa je napisao:
„Mi sada obrazujemo republikansku vlast. Istinska sloboda ne leži u ekstremima demokracije već
u skromnoj vlasti. Ako previše inkliniramo demokraciji, brzo ćemo završiti u monarhiji (ili nekom drugom
obliku diktature).”
I drugi su osetili potrebu da skrenu pažnju na opasnosti demokratskog oblika vlasti. Džejms
Medison je napisao: ,,U svim slučajevima u kojem je većina ujedinjenja zajedničkim interesom ili strašću,
3
prava manjine su u opasnosti.”
Džon Adams (John Adams) je rekao: „Nesputane strasti proizvode iste posledice, kod kralja,
plemstva ili kod gomile. Iskustvo celokupnog čovečanstva je pokazalo da sklonost ka neobuzdanoj primeni
moći uvek preovlada. Stoga je neophodno odbraniti pojedinca od većine (u demokraciji) kao i od kralja u
4
monarhiji.”

U demokratiji, onda, moć daje pravo.
U republici pravo daje moć.
U demokratiji zakon ograničava ljude.
U republici zakon ograničava vlast.
Kada je Mojsije doneo ljudima Deset zapovesti, one su bile urezane u kamen. Ljudi nisu glasali
da li da ih prihvate. Bile su im ponuđene kao Istina i bile su urezane u kamen da ljudi nauče da ih ne mogu
izmeniti glasanjem većine. No ljudi su, svejedno, Zapovesti odbacili, isto kao što mogu da odbace principe
republikanskog oblika vlasti, ako tako odluče da učine.

21