Page 216 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

GLAVA XXIX

POMOĆ I TRGOVINA

Istoričar Edvard Gibon (Edvard Gibbon) je, u svojoj monumentalnoj studiji Slabljenje i pad
Rimske imperije, naveo pet razloga zbog kojih je propalo ovo ogromno carstvo:
1. porast broja razvoda koji je podrio instituciju porodice,
2. nametanje viših poreza na hleb i na cirkuske igre,
3. jurnjava za zadovoljstvima i sportom koji postaju sve uzbudljiviji i brutalniji,
4. gubljenje vere kod ljudi, i verovatno najvažniji razlog:
5. postojanje unutrašnje zavere koja je delovala na podriva nju vlasti iznutra, dok je ona stalno
proklamovala da je neprijatelj Rima spolja.
Gibon je pisao da je Zavera gomilala velike količine oružja u cilju zaštite kako od stvarnih tako i
od imaginarnih spoljašnjih neprijatelja, dok je sama, u stvari, imperiju doslovno razarala iznutra.
Ovi razlozi imaju paralelu i u današnjem svetu. Stvaranje spoljašnjeg neprijatelja je potpuno u
skladu sa porukama sadržanim u knjizi pod naslovom: Izveštaj sa Gvozdene planine, u kojoj se kaže da je
„postojanje prihvaćenog zla koje dolazi spolja, suštinski važno zbog društvene kohezije kao i zbog
prihvatanja autoriteta vlasti. Zlo mora biti takvo da se u njega veruje i toliko veliko da odgovara
1
kompleksnosti društva kojem preti i, konačno, mora izgledati tako kao da ugrožava čitavo društvo.”
Neprijatelj je, dakle, morao biti stvoren, i zapadne zemlje, sve zajedno nazvane „slobodnim
svetom”, stvorile su svog protivnika: Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR).
Doktor Entoni Saton je verovatno najpoznatiji autor koji se bavio ovom temom. Napisao je
brojne knjige i članke o umešanosti Amerike u izgradnju Sovjetskog Saveza. Njegovi zaključci se mogu
izraziti jednom rečenicom: „Sjedinjene Države i njihovi NATO saveznici (neke od najvećih zemalja sveta)
sami su stvorili svog neprijatelja: komunizam!”
U knjizi Nacionalno samoubistvo, vojna pomoć Sovjetskom Savezu doktor Saton kaže:
„Surova je istina da je trgovina sa Sovjetskim Savezom od 1917. do danas izgradila zapadnom
svetu neprijatelja prvog reda. Štaviše, tehnološka komponenta ove neprikladnne trgovine omogućava Sovjet-
2
skom Savezu da kupi programe kojima može da osvoji svet...”
Ovakvo stanje je, naravno, direktno suprotstavijeno tradicionalnim tvrdnjama istoričara da
„komunisti” iz „komunističkog sveta” mrze „kapitaliste” u „slobodnom svetu”.
Doktor Saton je u knjizi Vol strit i boljševička revolucija dalje razradio svoja razmišljanja o ovoj
neobičnoj trgovini: „... glavna prepreka razumevanju savremene istorije je uvreženo shvatanje da su svi
kapitalisti ljuti i nepokolebljivi neprijatelji svih marksista i socijalista. Takva ideja je besmislena. Postoji
trajna, mada skrivena, alijansa međunarodnih političkih kapitalista i međunarodnih revolucionarnih
3
socijalista - na obostranu korist.”
Njihov međusobni odnos ilustrovaće nam naslov teksta u časopisu „Parejd” od 5. decembra 1971:
„Sajrus Iton, najbolji kapitalistički prijatelj komunista”. Časopis donosi fotografije gospodina Itona prvo sa
sovjetskim premijerom Kosiginom, zatim sa Kastrom sa Kube i, na kraju, sa Nikitom Hruščovom,
predsednikom SSSR-a, koji je bio domaćin Itonu prilikom posete Moskvi. Svaka osoba na ovim slikama ima
širok i topao osmeh koji jasno stavlja do znanja da je u pitanju susret prijatelja.
Uloga zapadnih kapitalista u izgradnji sovjetske ekonomije je izuzetno značajna, toliko važna da
je postala glavni izvor sovjetske vojne moći: „Ne postoji nešto što se zove sovjetska tehnologija. Gotovo
celokupna tehnologija, ili u najboljem slučaju 90 do 95 odsto te tehnologije, dolazi direktno ili indirektno od
Sjedinjenih Država i njihovih saveznika. Činjenice govore da su Sjedinjene Države i zemlje NATO pakta
4
izgradile Sovjetski Savez i njegove industrijske i vojne kapacitete.”
Ovaj transfer tehnologije nije skorašnji fenomen: sve je počelo odmah posle Revolucije 1917.
godine. „Izgradnja mosta prema Sovjetima započeta je 1918. pod predsednikom Vilsonom, još pre nego što
su boljševici osvojili fizičku kontrolu nad ćelom Rusijom. Rezultat ove početne trgovine je bio da su
5
boljševici bili u stanju da konsoliduju svoj totalitarni režim.”
I sam Lenjin je često pisao o potrebi za ovom pomoći i trgovinom. Pretpostavlja se da je razlog
zbog kojeg je to činio bio da umiri svoje drugove komuniste koji nisu mogli da shvate Lenjinovo vidljivo
prijateljstvo sa „kapitalistima”, smatrajući ih neprijateljima. Lenjin je morao da pronađe neki način da bi
objasnio razloge zbog kojih se sada „omrznuti kapitalisti” pojavljuju kao pomagači boljševika na poslu
komunizovanja Rusije. Godine 1922. napisao je: „Pre svega ostalog, mi smo morali da stabilizujemo

216