Page 220 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 220

atomsku eksploziju. Tada je shvatio da je bio svedok transfera materijala i planova za konstruisanje sovjetske
            atomske bombe. A to se dogodilo još 1943. godine.
                       Tvrdnje  majora  Džordana  potkrepio  je  roman  koji  je  1980.  godine  napisao  Džejms  Ruzvelt
                                                                                   31
            (James Roosevelt), sin Frenklina Ruzvelta. Roman nosi naslov Porodična stvar.  Već na zaštitnim koricama
            knjige, gde se daje kratak sadržaj, nailazimo na zanimljivosti: „(Predsednik) Ruzvelt... u tajnosti je doneo
            hrabru odluku - da rezultate Projekta Menhetn podeli sa Sovjetima.”
                       Na  koricama  se  još  kaže  da  je  Ruzvelt  „napisao  knjigu  punu  napetosti  i  autentičnosti”
            (naglašavanje autorovo).
                       Roman detaljno opisuje kako je predsednik Ruzvelt dao Sovjetima planove za atomsku bombu
            1943. i 1944. godine.
                       Ne samo da je vlada SAD dala Sovjetskom Savezu planove za atomsku bombu uz sve elemente
            od kojih se ona pravi, već je omogućila da Sovjeti na kraju rata dobiju i ciklotron. Časopis „Lajf” objavio je,
            u članku od 3. oktobra 1949, neke pojedinosti o ovome: „Maja 1945, tri meseca pre nego što je bačena prva
            bomba,  Rusi  su  pretekli  Amerikance  i  odneli  ciklotron  iz  Instituta  'Kajzer  Vilhelm'  u  Berlinu.”  Treba  se
            podsetiti da je plan Ruzveltove administracije bio da se Sovjetima dozvoli da prvi uđu u Berlin.
                       Međutim, i pored sve tehnologije dobijene od američke vlade, ostaje sumnja u to da li je SSSR
            zaista izveo svoju prvu atomsku eksploziju 1949. godine, kako se to tvrdi.
                       „Lajf”  od  3.  oktobra  iste  godine  donosi  tekst  o  navodnoj  eksploziji:  „Sjedinjene  Države
            detektovale atomsku eksploziju u Rusiji”. Predsednik Hari Truman je objavio: „Imamo dokaze da se pre
            nekoliko nedelja u SSSR-u dogodila atomska eksplozija.”
                       U tekstu se još kaže: „... čini se verovatnim da je eksplozija izazvana bombom”.Izgleda da niko
            nije bio siguran da su Sovjeti izveli atomsku eksploziju, uključujući i njih same: „Visinski, sovjetski ministar
            za inostrane poslove, pretvarao se da ništa ne zna i odbio bilo kakve komentare.”
                       Izgleda  sasvim  razumno  pretpostaviti  da  bi  Sovjetski  Savez,  da  je  izveo  eksploziju,  ponosno
            objavio to svetu, zajedno sa fotografijama koje tu činjenica dokumentuju. „Lajf” je pokušao da dokaže svoju
            priču  objavljujući  „sliku  moguće  strukture  A-bombe  koja  se  pojavila  u  jednim  nemačkim  novinama  u
            sovjetskoj okupadnoj zoni.”
                       Dakle, dokaz je bio slika „moguće” A-bombe iz nekih neodređenih nemačkih novina bez ikakve
            vidljive veze sa sovjetskom vladom.
                      Sledio je još jedan „argument”: „Možda je čak moguće da su Rusi napravili bolju bombu. Niko to
            ne zna. Većina informacija o sovjetskim dostignućima je puko naslućivanje.”
                      No, i pored svega, „Lajf” je nastavio da širi mit. U članku od 10. oktobra 1949, pod naslovom
            „Može li SSSR da napravi bombu?”, kaže se sledeće: „Sada kada Rusi imaju bombu - a možda i više njih...”
                       Čovek mora da zaključi da dokazi koji potvrđuju navodnu eksploziju nisu baš ubedljivi.
                      Amerika, međutim, nije prestajala da pomaže sovjetsku nuklearnu industriju. Jedan tekst u „Vol
            strit žurnalu” od 25. aprila 1975. nosi naslov: „Sjedinjene Države potajno odobravaju pošiljke uranijuma u
            Sovjetski Savez.”
                      U tekstu se precizira da je Stejt department odobrio prodaju 1,4 milion funti uranijum-oksida,
            iskopanog  u  Vajomingu,  u  Nju  Meksiku,  vladi  SSSR-a.  On  će  se  kasnije  raznim  procesima  pretvarati  u
            kuglice bogate uranijumom 235.
                       „Ovaj  izotop  obezbeduje  rad  nuklearnih  elektrana  a  može  se  koristiti  i  za  atomske bombe”
                                32
            (naglašavanje autora).
                       Odgovor na pitanje zbog čega su Stejt department i američka vlada dali Sovjetima prvo planove
            za  atomsku  bombu,  a  kasnije  i  neophodan  materijal,  najverovatnije  nam  je  dala  Rouz  Martin  u  knjizi
            Fabijanski put „Dok ne dođe vreme međunarodne kontrole atomske energije, stalno će biti podizanja pretnji
            nuklearnim uništenjem koje stvara atmosferu stalne krize neophodne u cilju opravdanja kejnzijanske politike
                     33
            trošenja.”
                      Rezultat  ove  pomoći  i  trgovine  sa  SSSR-om  jasno  se  pokazao  1.  septembra  1983,  kada  je
            sovjetska vlada naredila da se obori nenaoružani putnički avion Boing 747 „Korejske avio-kompanije”, koji
            je zašao u prostor iznad sovjetskih teritorijalnih voda. U avionu je bilo 269 putnika, i svi su izgubili život.
                       Mediji su brže-bolje javili da je avion sovjetske proizvodnje ispalio u nesrećni korejski avion
            najmanje dve rakete vazduh-vazduh, proizvedene u SSSR-u.
                       Tragična je istina da su i avion i projektili, iako napravljeni u Sovjetskom Savezu, proizvedeni po
            američkoj tehnologiji.
                       Tokom  „Lend-liz”  programa  za  vreme  Drugog  svetskog  rata,  Amerika  je  Sovjetima  poslala  i
            sledeću opremu za avijaciju:


                                                           220
   215   216   217   218   219   220   221   222   223   224   225