Page 265 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

GLAVA XXXVII

POBEDE

Dana 16. novembra 1956. godine, sovjetski komunista Nikita Hruščov obratio se narodu
Amerike: „Naše je čvrsto uverenje da će kapitalizam, pre ili kasnije, ustupiti mesto socijalizmu. Svidelo se to
1
vama ili ne, istorija je na našoj strani. Mi ćemo vas pokopati.”
Kasnije se delimično ispravio i objasnio na koga je ciljao onim „mi” kada je govorio o
pokopavanju Amerike. Nisu to samo Sovjeti. „U Sjedinjenim Državama će se jednoga dana zavijoriti crvena
komunistička zastava... nju će podići sam američki narod.
Kada je Vajteker Čejmbers, član Komunistička partije, 1937. godine iz nje izašao, izneo je jednu
3
gotovo proročku tvrdnju: „Napuštamo pobednički svet i krećemo u pravcu poraza.”
Mi moramo da odgovorimo na pitanje da li će komunistički zaverenici biti uspešni u svojim
nastojanjima da primoraju narod u Americi da podigne „crvenu komunističku zastavu” u ovoj zemlji.
Zavera je pretrpela nekoliko veoma bolnih poraza u novijoj istoriji ove nacije. Ovi porazi možda
nisu poznati Amerikancima, jer većina njih i ne zna kakva je bila prava pozadina tih događaja. No, svejedno,
bili su to udarci onima koji bi da kolektivizuju Ameriku, a istinske pobede ljudi koji cene svoju slobodu.
Evo tih poraza zaverenika:
1. SOVJETSKA CRNAČKA REPUBLIKA U AMERICI. Prva ideja o uspostavljanju posebne
republike za crnce unutar granica SAD javila se u jednoj brošuri iz 1928. godine koja nosi naziv „Problemi
američkih crnaca”, i čiji je autor Džon Paper (Jonh Pepper), što je samo pseudonim jednog sovjetskog
predstavnika, Jozefa Poganija (Joseph Pogany). Staljin je smatrao da postoje mogućnosti da se stvori država
unutar teritorije SAD, sa kojom bi Vlada imala problema, pa je poslao Poganija u Ameriku da inicira pokret
ka revoluciji i uspostavljanju nove republike.
Drugi sličan pamflet objavljen je 1935. godine. Nosio je naziv „Crnci u sovjetskoj Americi”, i
izdala ga je Komunistička partija. I on je pozivao na uspostavljanje sovjetske crnačke republike, i na
revoluciju kojom bi se sprovela eksproprijacija zemljišta kapitalista. Ta republika trebalo je da bude
sastavljena od velikih delova Virdžinije, Južne Karoline, Džordžije, Alabame, Luizijane, Arkanzasa i
Tenesija. Pošto bi republika bila stvorena, ona bi se obratila sovjetskoj Rusiji, tražeći od nje da joj prizna
pravo na samoopredeljenje.
Jedan od crnaca koji je prozreo šta se ovom revolucijom sprema bio je Mening Džonson
(Manning Johnson), koji je bio član Komunističke partije deset godina, pre nego što je istupio iz nje. U toj
partiji se uzdigao na najvišu poziciju koju je jedan crnac mogao da dosegne: bio je član Nacionalne crnačke
komisije komunističke partije SAD.
Počeo je da sumnja da Komunistička partija, u stvari, uopšte nije zainteresovana da pomogne
crncima, već da pokušava da ih gurne u krvavu revoluciju u kojoj bi poginulo čak 5 miliona crnaca.
Godine 1958. napisao je knjigu pod naslovom Boja, komunizam i zdrav razum, sa željom da
upozori crnce kakve planove za njih sprema Komunistička partija. Gospodin Džonson je svojim životom
platio ovaj pokušaj, budući da je umro pod nerazjašnjenim okolnostima, nepunu godinu po objavljivanju
knjige.
Još jedan bivši komunista, Leonard Paterson (Leonard Patterson), 18. novembra 1950. je
svedočio da se nešto drugo krije iza pokušaja da se uspostavi sovjetska crnačka republika. Upozorio je:
„Napustio sam Komunističku partiju zato što sam se uverio... da je ona jedino bila zainteresovana da među
crncima promoviše svoje ideje, koje bi komunistima pomogle da stvore uslove za izvođenje proleterske
revolucije u Sjedinjenim Državama, kojom bi se silom zbacile vlasti. Krvavim revolucionarnim nasiljem
4
uspostavila bi se sovjetska vlast u nekoj formi diktature proletarijata.”
Kako bilo da bilo, tek komunistima nije pošlo za rukom da izvedu revoluciju, i Jug još pripada
Sjedinjenim Državama.
2. CIVILNI ODBORI ZA NADGLEDANJE POLICIJE. Namera zaverenika u ovoj zemlji bila je
da se započne opcija za stavljanje američ ke policije pod komandu centralnih policijskih snaga koje bi

265