Page 266 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 266
kontrolisala nacionalna vlada. Sredstvo pomoću kojeg bi se ovo postiglo bile bi žalbe o tobožnjoj
„policijskoj brutalnosti” koje, širom zemlje, veštački stvaraju komunisti i njihovi simpatizeri.
Plan je bio da se u nekoliko gradova preuzme kontrola procesa istrage nad policajcima optuženim
zbog „prekoračenja službenih ovlašćenja”, koju su do tada vodile njihove kolege iz policije. Tu kontrolu tre-
balo je da obavljaju od Vlade odabrani građani. Ovo bi, naravno, dovelo do prenošenja istrage na organe
federalne vlasti, koja bi na taj način stekla potpuniju kontrolu nad lokalnim policijskim snagama u celoj
zemlji.
Međutim, ovi pokušaji centralizacije lokalnih policijskih odreda propali su, zahvaljujući komitetu
koji je dobio naziv „Podržite svoju lokalnu policiju”. On je organizovao male ogranke širom Sjedinjenih Dr-
žava koji su proklamovali koncept očuvanja nezavisnosti lokalne policije. Ovaj Komitet osmislio je i
bedževe s natpisom „Podržite svoju lokalnu policiju i očuvajte je nezavisnom.” Na taj način je, u stvari,
obrazovao Amerikance.
3. MARTIN LUTER KING. Jedan od ciljeva Martina Lutera Kinga bio je da podstakne
građanski razdor s namerom da podeli narod Amerike.
Kingove napore u ovom pravcu osujetila je, u velikoj meri, jedna hrabra crnkinja po imenu
Džulija Braun (Julia Brown). Ona je provela više od devet godina kao član Komunističke partije pre nego što
se odlučila da progovori o vezama doktora Kinga s komunističkim pokretom u Sjedinjenim Državama.
Gospođa Braun je rekla: „Nama (u Komunističkoj partiji) je, takođe, rečeno da promovišemo
Martina Lutera Kinga, koji će ujediniti crnce i belce... On je dobijao direktive od komunista. Znam za
činjenicu da ga komunisti nikada ne bi promovisali, finansirali i podržavali da mu nisu verovali. Potpuno
5
sam uverena da je on znao šta čini.”
Ubrzo posle ove njene izjave, formirali su se lokalni komiteti nazvani „Istina o građanskim
nemirima” (Truth About Civil Turmoil-TACT), koji su organizovali da gospoda Braun putuje širom zemlje i
širi istinu o doktoru Kingu. Štaviše, njeni govori na Jugu bili su tempirani tako da uvek prethode govorima
doktora Kinga. Zbog optužbi koje je iznosila, doktor King je počeo da otkazuje svoje nastupe na Jugu, gde
god je gospođa Braun govorila pre njega.
4. AMERIČKI POKRET INDIJANACA (AIM). Senatski potkomitet za unutrašnju bezbednost
zaključio je da je „Američki pokret Indijanaca” (The American Indian Movement- AJM) „otvoreno
revolucionarna organizacija sklona nasilju.” Cilj AIM-abio je dvostruk: prvo, AIM je trebalo da stvori
nezavisnu indijansku državu unutar granica SAD, a zatim da od Ujedinjenih nacija zatraži prijem u članstvo
kao posebna država. To bi iziskivalo razmeštanje trupa Ujedinjenih nacija na američkoj teritoriji, koje bi
garantovale granice ove nove države.
Drugi cilj AIM-a otkrio je advokat ovog udruženja Vilijem Kunstler (William Kunstler), prilikom
obraćanja svojim klijentima: „Obećavam vam revoluciju do 1976. Bolje je umreti na ulicama nego otići tiho
6
plačući.”
Daglas Duram (Douglas Durham), bivši policajac iz De Mejna u Ajovi, uspeo je da se kao
„krtica” FBI-a ubaci u sam vrh AIM-a. Ovaj operativac je razotkrio AIM-ove aktivnosti i svedočio o njima:
„AIM je bio predvodnik a možda i učesnik u upravljanju komunističkog plana za razbijanje proslave
7
dvestote godišnjice nezavisnosti Amerike, 1976. godine” (dakle, 4. jula 1976).
Novac za ovakve aktivnosti došao je sa različitih strana. Senator Džesi Helms (Jesse Helms)
ukazao je 1973. na jedan izvor: „U ključnim trenucima svoga razvoja, AIM-u je davana materijalna i
8
moralna pomoć od strane ove federalne vlade koju napada.”
AIM je primio najmanje 400 000 dolara kao poklon od Federalnog odeljenja za ekonomsko
9
osposobljavanje.
Da bi objasnio prave ciljeve AIM-a, gospodin Duram je proputovao kroz šezdeset gradova i
održao isto toliko predavanja u Južnoj Dakoti i okolnim državama.
AIM nije uspeo da upropasti proslavu nezavisnosti.
Gospodin Duram je narodu saopštio istinu o „Američkom pokretu Indijanaca”, i AIM je propao.
5. REIS LOPEZ TIHUERINA (Reises Lopez Tijerina): Gospodin Tiherina je 1967. godine, sa
dobro naoružanim revolucionarnom gru pom, zauzeo jedan grad u severnom Meksiku. Cilj mu je bio da
stvori ne zavisnu državu od Amerikanaca meksičkog porekla i Indijanaca, i da se za priznanje prijavi
Ujedinjenim nacijama. Kao i u slučaju crnačke sovjetske republike, plan je bio da se deo teritorije SAD
odvoji i na njemu stvori za sebna država.
Pisac Alen Steng organizovao je „govorničku turu” po gradovima Novog Meksika, a građanima
je podelio oko milion kopija njegovih članaka na temu otcepljenja.
266
