Page 268 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

usvajanje. U nepriliku je dospeo kada je grupa žena koje su prvo želele da pomognu njegovom donošenju
otkrile da on u sebi sadrži neke veoma ozbiljne nepravilnosti. Ove žene su se organizovale i počele da
lobiraju protiv njega. Njihovo lobiranje bilo je uspešno i zakonodavna tela mnogih država ga nisu usvojila.
Bilo je i onih koji su glasali protiv amandmana, jer su shvatili da je njegov pravi cilj efikasno
gušenje onih američkih industrijskih grana u kojima tradicionalno preovlađuju muškarci, kao što je
rudarstvo.
Prema ovakvom načinu razmišljanja, posle usvajanja amandmana, industrije kojima dominiraju
muškarci morale bi da zaposle određen procenat žena. Ukoliko je u okrugu procenat zaposlenih žena 50
odsto, i rudnik bi morao da zaposli i žene u tom procentu.
Ukoliko bi zaposlili mnogo žena, bio bi to dokaz iz prve ruke da se tu radi o diskriminaciji
polova i rudnik bi morao da bude zatvoren, sve dok se ne postigne zadovoljavajući procenat zaposlenih.
Ukoliko bi bilo teško pronaći dovoljno žena za rad u rudniku, to opet ne bi bio dovoljan razlog da se rudnik
ponovo otvori. Radnice bi negde morale da se pronađu!
Ovaj „sistem kvota” efikasno bi uništio američku industriju kojom dominiraju muškarci. Vlada bi
tada mogla da situaciju nastalu nestašicom industrijskih proizvoda te grane opiše kao „nacionalnu opasnost” i
da ponudi svoje rešenje: svoje vlasništvo, ili kontrolu nad tom industrijom dok se kvote ne ispune.
10. USTANOVA ZA ZDRAVLJE I ZAŠTITU NA RADU (OSHA). Ova federalna ustanova,
koju je 1973. stvorio Kongres, imala je ovlašćenja da upadne u radne prostorije bilo koje američke firme,
tobože u cilju provere uslova zaštite na radu.
Ljudi koji su procenili zakon kojim je stvorena OSHA (Occupational Safety and Health
Administration) tvrde da su njime povređena najmanje tri amandmana na Ustav. Pored toga, ovaj zakon je toj
ustanovi, delu izvršne vlasti naše Vlade, dao pravo da stvara i po svojoj volji tumači zakone. To je bilo
potpuno u neskladu sa doktrinom podele moći, naših otaca-osnivača, koji su samo Kongresu dali pravo da
stvara zakone, a jedino sudstvu da ih tumači.
Jedan hrabar američki biznismen, Bil Barlou (Bill Barlow) iz Pokatela u Ajdahu, zabranio je
komisiji OSHA da uđe u njegovu fabriku zbog inspekcije, tvrdeći da na osnovu četvrtog amandmana na
Ustav („Ne srne se neopravdanim pretresima i zaplenom kršiti pravo na bezbednost
ličnosti, stanova, hartija od vrednosti, imovine i naloga za to, ne srne se izdavati, osim u slučaju verovatnog
osnova, potkrepljenog zakletvom ili svečanom izjavom, uz tačan opis mesta na kojem treba izvršiti
pretresanje lica ili stvari koje treba zapleniti”), OSHA treba prvo da obezbedi sudski nalog, pa tek onda može
da uđe u njegove radne prostorije.
Gospodin Barlou je svoj slučaj doveo čak do Vrhovnog suda, i pobedio je. Sud je morao da
prihvati njegove argumente.
OSHA je izgubila zube!
11. RAZLIČITI ZAKONI I UGOVORI KOJI NISU USVOJENI, ODNOSNO POTPISANI.
Neki zakoni i ugovori nisu prošli, ali bi bili od velike koristi zaveri. Nabrojačemo samo pojedine: Ugovor o
genocidu, Zakon o brizi o deci, Atlantska unija, Zakon o registraciji glasanja putem poštanskih dopisnica,
Agencija za zaštitu potrošača, itd. Većina ovih projekata odbačena je zbog kampanje slanja pisama
kongresmenima i senatorima, sa zahtevom da glasaju protiv takvih predloga.
Međutim, tek nam ostaje da razmotrimo najveću pobedu!

1 M. Stenton- Evans: Politika predaje (M. Stenton-Evans: The Politics of Surrender, New
York: Devin-Adair, 1966.), str. 26.
2 Dion Stormer: Niko se ne usuđuje nazvati to izdajom (John Stormen None Dare Call it
Treason Florisane, Misouri: Liberty Bell Press 1964.), str. 9.
3 Vajtaker Čejmbers: Svedok, str. 25.
4 Džon Raselot „Građanska prava” (John Rusellot: „Civil Rights” „American Opinion”,
February 1964), str. 7.
5 Džulija Braun: „Molim vas, nemojte glorifikovati Martina Lutera Kinga” (brošura) (Julia
Brown: „Please, Don't Glorify Martin Luter King”, Belmont, Massachusetts: TACT Headquar ters-
pamphlet).
6 Alen Steng: „Crveni Indijanci” (Alan Stang: „Red Indians”, „American Opinion”,
September 1975), str. 10.
7 Alen Steng: „Crveni Indijanci” („American Opinion”, September 1975), str. 85.
8 „Kongresni zapisi” (April 1973), str. 628.
9 Sjuzen L. M. Hak: „Otpadnici” (Susan L. M. Hack: „Renegades”, „American Opinion”,

268