Page 268 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 268

usvajanje. U nepriliku je dospeo kada je grupa žena koje su prvo želele da pomognu njegovom donošenju
            otkrile  da  on  u  sebi  sadrži  neke  veoma  ozbiljne  nepravilnosti.  Ove  žene  su  se  organizovale  i  počele  da
            lobiraju protiv njega. Njihovo lobiranje bilo je uspešno i zakonodavna tela mnogih država ga nisu usvojila.
                       Bilo je i onih koji su glasali protiv amandmana, jer su shvatili da je njegov pravi cilj efikasno
            gušenje  onih  američkih  industrijskih  grana  u  kojima  tradicionalno  preovlađuju  muškarci,  kao  što  je
            rudarstvo.
                       Prema ovakvom načinu razmišljanja, posle usvajanja amandmana, industrije kojima dominiraju
            muškarci  morale  bi  da  zaposle  određen  procenat  žena.  Ukoliko  je  u  okrugu  procenat  zaposlenih  žena  50
            odsto, i rudnik bi morao da zaposli i žene u tom procentu.
                       Ukoliko  bi  zaposlili  mnogo  žena,  bio  bi  to  dokaz  iz  prve  ruke  da  se  tu  radi  o  diskriminaciji
            polova  i  rudnik bi  morao  da bude  zatvoren,  sve  dok  se ne  postigne  zadovoljavajući  procenat  zaposlenih.
            Ukoliko bi bilo teško pronaći dovoljno žena za rad u rudniku, to opet ne bi bio dovoljan razlog da se rudnik
            ponovo otvori. Radnice bi negde morale da se pronađu!
                       Ovaj „sistem kvota” efikasno bi uništio američku industriju kojom dominiraju muškarci. Vlada bi
            tada mogla da situaciju nastalu nestašicom industrijskih proizvoda te grane opiše kao „nacionalnu opasnost” i
            da ponudi svoje rešenje: svoje vlasništvo, ili kontrolu nad tom industrijom dok se kvote ne ispune.
                       10. USTANOVA  ZA  ZDRAVLJE  I  ZAŠTITU  NA RADU  (OSHA). Ova federalna ustanova,
            koju je 1973. stvorio Kongres, imala je ovlašćenja da upadne u radne prostorije bilo koje američke firme,
            tobože u cilju provere uslova zaštite na radu.
                       Ljudi  koji  su  procenili  zakon  kojim  je  stvorena  OSHA  (Occupational  Safety  and  Health
            Administration) tvrde da su njime povređena najmanje tri amandmana na Ustav. Pored toga, ovaj zakon je toj
            ustanovi, delu izvršne vlasti naše  Vlade, dao pravo da stvara i  po svojoj volji tumači  zakone. To je bilo
            potpuno u neskladu sa doktrinom podele moći, naših otaca-osnivača, koji su samo Kongresu dali pravo da
            stvara zakone, a jedino sudstvu da ih tumači.
                      Jedan  hrabar  američki  biznismen,  Bil  Barlou  (Bill  Barlow)  iz  Pokatela  u  Ajdahu,  zabranio  je
            komisiji OSHA da uđe u njegovu fabriku zbog inspekcije, tvrdeći da na osnovu četvrtog amandmana na
            Ustav („Ne srne se neopravdanim pretresima i zaplenom kršiti pravo na bezbednost
            ličnosti, stanova, hartija od vrednosti, imovine i naloga za to, ne srne se izdavati, osim u slučaju verovatnog
            osnova,  potkrepljenog  zakletvom  ili  svečanom  izjavom,  uz  tačan  opis  mesta  na  kojem  treba  izvršiti
            pretresanje lica ili stvari koje treba zapleniti”), OSHA treba prvo da obezbedi sudski nalog, pa tek onda može
            da uđe u njegove radne prostorije.
                       Gospodin  Barlou  je  svoj  slučaj  doveo  čak  do  Vrhovnog  suda,  i  pobedio  je.  Sud  je  morao  da
            prihvati njegove argumente.
                       OSHA je izgubila zube!
                       11.  RAZLIČITI  ZAKONI  I  UGOVORI  KOJI  NISU  USVOJENI,  ODNOSNO  POTPISANI.
            Neki zakoni i ugovori nisu prošli, ali bi bili od velike koristi zaveri. Nabrojačemo samo pojedine: Ugovor o
            genocidu, Zakon o brizi o deci, Atlantska unija, Zakon o registraciji glasanja putem poštanskih dopisnica,
            Agencija  za  zaštitu  potrošača,  itd.  Većina  ovih  projekata  odbačena  je  zbog  kampanje  slanja  pisama
            kongresmenima i senatorima, sa zahtevom da glasaju protiv takvih predloga.
                       Međutim, tek nam ostaje da razmotrimo najveću pobedu!

                       1  M. Stenton- Evans: Politika predaje (M. Stenton-Evans: The Politics of Surrender, New
            York: Devin-Adair, 1966.), str. 26.
                       2  Dion Stormer: Niko se ne usuđuje nazvati to izdajom (John Stormen None Dare Call it
            Treason Florisane, Misouri: Liberty Bell Press 1964.), str. 9.
                       3  Vajtaker Čejmbers: Svedok, str. 25.
                      4  Džon Raselot  „Građanska prava” (John Rusellot:  „Civil Rights”  „American Opinion”,
            February 1964), str. 7.
                       5  Džulija Braun: „Molim vas, nemojte glorifikovati Martina Lutera Kinga” (brošura) (Julia
            Brown: „Please, Don't Glorify Martin Luter King”, Belmont, Massachusetts: TACT Headquar ters-
            pamphlet).
                       6  Alen Steng:  „Crveni Indijanci” (Alan Stang:  „Red Indians”,  „American Opinion”,
            September 1975), str. 10.
                       7  Alen Steng: „Crveni Indijanci” („American Opinion”, September 1975), str. 85.
                       8  „Kongresni zapisi” (April 1973), str. 628.
                       9  Sjuzen L. M. Hak: „Otpadnici” (Susan L. M. Hack: „Renegades”,   „American Opinion”,


                                                           268
   263   264   265   266   267   268   269   270   271   272   273