Page 271 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 271
zabavno, ne činite to. Mi vidimo seks, rokenrol i droge kao deo komunističke zavere za preuzimanje
Amerike. Jipijevska ideja zabavnog je zbacivanje Vlade. Jipiji su maoisti” (sledbenici kineskog komuniste
Mao Cedunga).
Zanimljivo je da je Džerijevu knjigu, koja je protiv establišmenta, objavila velika izdavačka kuća
koja je deo tog establišmenta: ,,Balantajn buks” (u saradnji sa kućom „Sajmon end Šuster”).
Početak krajazavereničkih planova zbio se tokom konvencije Demokratske partije u Čikagu,
1968. godine. Ljudi koji su bili prisutni sigurno će se setiti relativno male grupe hipika i jipija, koja je izašla
na ulice i bila uhapšena zbog narušavanja zakona u gradu. Džeri Rubin je priznao da je bio razočaran slabim
odzivom mladih ljudi: „Maštali smo jednom da će 500 000 ljudi doći u Čikago. Očekivali smo 50 000.
Skupilo se 2 do 3 hiljade ekscentrika.”
Veoma je indikativno da je gospodin Rubin pomenuo cifru od 500 000 ljudi kao broj koji bi,
prema njegovim željama, trebalo da se okupi u Čikagu. Isti ovaj broj ljudi pomenut je u sličnim okolnostima
ranije još dva puta.
Pukovniku Edvardu Mendelu Hausu bila je potrebna armija od 500 000 ljudi, koja bi omogućila
Filipu Druu da preuzme mesto predsednika i nametne diktaturu Americi, prema knjizi Filip Dru, upravljač.
A sa 500 000 ljudi je trebalo da komanduje i general Smedli Batler prilikom zamišljenog
uspostavljanja diktature u Americi 1933. godine.
Očigledno da ljudi koji veruju da Sjedinjene Države treba da imaju diktaturu umesto
predsedničkog sistema smatraju da će 500 000 protestanata biti dovoljno da se narod Amerike ubedi da
prihvati promene na vrhu.
Pojedinci iznose teorije da je Čikago bio samo test koji je trebalo da pokaževkoliko se ljudi može
okupiti. Njegovi rezultati su razočarali zaverenike: u Čikago je došlo malo mladih ljudi. Prema takvim
teorijama, posle ovog neuspeha, zavera je počela da menjavsvoje planove.
Rubin je priznao da su događaji u Čikagu bili planirani: „Želeli smo lom. To smo planirali.
Nismo bili nevine žrtve. Radili smo na tim planovima godinu pre nego što smo došli ovde. Svoje zahteve
smo koncipirali tako žestoko zato što smo želeli da grad odbije ono što tražimo. Sve to smo učinili sa samo
3
jednom mišlju- da nateramo gradske vlasti da reaguju kao da smo u policijskoj državi.”
Korišćenje studenata za izazivanje nemira nije novost. Jedanesto izdanje Enciklopedije Britanike,
objavljeno 1911, opisuje sličan pokušaj upotrebe mladih nezadovoljnika u Rusiji:
„Među studentima univerziteta i viših tehničkih škola, Turgenjev (ruski pisac) primetio je jedan
novi i potpuno originalan tip: mlade muškarce i žene, neuredno odevene, koji su izvikivali pitanja, ismevali
opšteprihvačena ubeđenja i konvecionalne pristojnosti društvenog života. Oni su govorili o reorganizaciji
društva na potpuno naučnim principima.
Obrtali su tradicionalni poredak stvari u trivijalnim formama spoljnjeg izgleda; muškarci su
puštali da im kosa izraste, dok su se žene šišale kratko, noseći ponekad kao dodatni znak plave naočare...
Njihova pojava, maniri i razgovori bili su takvi da su šokirali obične ljude, međutim, oni su na to
gledali potpuno indiferentno, jer su sebe izdizali iznad nivoa takozvanog javnog mnjenja, prezirali su malo-
građansku pristojnost i veoma voleli da skandalizuju ljude koji su, prema njihovom mišljenju, pod uticajem
zastarelih predrasuda.
Prema estetskoj kulturi, sentimentalizmu i uglađenosti svake vrste gajili su dubok i neskriven
prezir.
Među preživelim institucijama koje bi, kao smetnja istinskom progresu, trebalo da budu ukinute
jesu religija, porodični život, privatno vlasništvo i centralizovana uprava.
Religija treba da bude zamenjena egzaktnim naukama, porodični život slobodnom ljubavlju,
4
privatno vlasništvo kolektivizmom, a centralizovana uprava federacijom nezavisnih komuna...”
Međutim, ovaj slučaj nije usamljen. Ekonomista Ludvig fon Mizes, koji je boravio u Nemačkoj
pre Prvog svetskog rata, zapisao je:
,,U dekadi koja je prethodila Prvom svetskom ratu, Nemačka... se suočila s pojavom do tada
neviđenog fenomena – omladinskim pokretom. Uskomešane gomile neurednih mladića i devojaka tutnjale su
5
zemljom praveći veliku buku i bežeći sa školskih časova...”
Drugim rečima, i u drugim zemljama su preteče modernih hipika ili Rubinovih jipija bili
korišćeni da se i u ona vremena izazovu podele među stanovništvom.
Ovi radikali u predrevoludonarnoj Rusiji i Nemačkoj uoči Prvog svetskog rata korišćeni su od
strane establišmenta da bi se ljudi pripremili na radikalne promene. Isti je bio slučaj i u Americi 1968.
Rubin je priznao čak i to da je znao da su mladi ljudi iskorišćavani. Napisao je: „Revolucija je
profitabilna. Pa tako kapitalisti pokušavaju da je prodaju.” I još: „Ti „hipi” kapitalisti imali su saveznike
271