Page 43 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

GLAVA VII

DODATNI EKONOMSKI TERMINI

Na ovom mestu bi bilo poželjno dati neke definicije koje bi pomogle čitaocu u daljem
razumevanju metoda i motiva onih koji su umešani u zaveru.
Prva definicija je:
Monopol: jedan prodavač određene robe na tržištu.
Postoje dva tipa monopola:
Prirodni monopol: Onaj koji postoji na zadovoljstvo tržišta; ulaz na tržište nije ničim ograničen,
osim voljom kupca.
Na primer, vlasnik radnje koja prodaje kućne ljubimce u nekom malom gradu u kojem drugoj
radnji ne bi bilo profitabilno da se nadmeće sa već postojećom, ima prirodni monopol.
Prisilni monopol: Vlast stvara monopol, ili mu dozvoljava da postoji, a zatim koristi priliku da bi
onemogućila drugima pristup tržištu u cilju eliminisanja konkurencije.
Primer bi mogla da bude neka taksi-kompanija u gradu u kojem je samo njoj dozvoljeno da
prevozi putnike uz nadoknadu, a sve to je uređeno nekim Vladinim propisom. Nikome drugom nije
dozvoljeno da se nadmeće na tržištu. Cenu koja se naplaćuje utvrđuje vlast.
Prednost monopola je očita: prodavač formira cenu robe (ili usluge). Ona se ne obrazuje
međuzavisnošću između prodavca i kupca, u kojoj svaki od njih ima mogućnosti da napravi posao s nekim
drugim. Prodavač može da ostvari ogroman profit ukoliko nema konkurencije, posebno ukoliko vlast tom
prodavcu osigura da neće imati konkurenciju drugih prodavača.
Prirodni monopoli omogućavaju gramzivim profiterima sticanje velikih profita samo na kratko
vreme. Konkurencija se trudi da smanji cenu robe, smanjujući na taj način i profit. Velika bogatstva prave se
onda kada monopolista shvati da je tajna dugotrajnog bogaćenja u korišćenju moći vlasti da ostalim
prodavcima ograniči pristup na tržište.
Sledeća važna definicija je:
Monopson(ija): samo jedan kupac na tržištu.
Još jednom, kao i kod monopola, postoje dve vrste monopsonije: prirodna monopsonija i prisilna
monopsonija.
Kao primer stvaranja monopsonije, uzećemo pokušaj donošenja zakona, 1977. godine, koji bi
vladu Sjedinjenih Država učinio „jedinim kupcem uvozne nafte”. Time bi privatne naftne kompanije bile
isključene iz konkurencije. Prednosti su očigledne. Ukoliko bi prodavač uvozne nafte želeo da je proda u
Sjedinjenim Državama, morao bi da je proda po ceni koju bi odredila Vlada,.a ta cena ne bi imala mnogo
veze sa cenom koja se postiže na slobodnom tržištu.
Treća definicija je:
Kartel: nekoliko prodavača na tržištu koji se udružuju oko formiranja cene robe koja se prodaje.
Postoji jedna velika nepovoljnost vezana za kartel: monopolist mora da deli s drugim prodavcima
kako tržište tako i profit.
Jednostavan primer biće dovoljan da se objasni kako ovaj sistem deluje. Prvi proizvođač neke
robe ima mogućnosti da formira cenu robe koja obezbeđuje maksimalan profit. Proizvod čija proizvodna
cena iznosi 1 dolar može se lako prodati, recimo, za 15 dolara, što prodavcu donosi profit od 14 dolara po
svakom prodatom komadu. Međutim, u sistemu slobodnog preduzetništva, gde pristup tržištu nije ograničen,
ovakav profit ohrabruje i druge da uđu u takav posao s namerom da prigrabe sav profit, ili bar jedan njegov
deo. Drugi proizvod mora da smanji cenu da bi privukao kupca. Kupac, da bi uštedeo, počinje da kupuje kod
drugog prodavca. Smanjivanje cene primorava prvog prodavca da i on smanji cenu robi da bi parirao novoj
ceni od 14 dolara, ili da čak ponudi cenu od 13 dolara da bi vratio tržište. Ovo snižavanje cena nastavi će se
sve dok cena ne dostigne nivo na kojem jedan od prodavača više neće prodavati svoju robu.
Moguće je da će jedan od prodavača sniziti svoju cenu čak i ispod proizvodne cene robe (njegova
prodajna cena biće 50 centi, iako mu je potrebno da izdvoji jedan dolar po komadu da bi je proizveo), po-
kušavajući da natera svog konkurenta da bankrotira. Ova cena, međutim, ima dve nepovoljnosti.
1. Prodavač koji prodaje svoj proizvod za 50 centi mora da vrati profit koji je prethodno napravio
po višim cenama na tržištu, zato što mora da nastavi da plaća sve svoje troškove. Kod ambicioznih mono-

43