Page 134 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 134

камфор, јер је у стању да умањи надражај можданих и кичмених нерава.
              Али га треба употребљавати у малој дози, како је речено горе (5—6 капи),
              јер у већој количини изазива бунило.


                  Босиљак је позната биљка. Корен има једногодишњи, стабло усправ-но,
              маљаво  и  јако  гранато.  Цвета  целог  лета.  Цвеће  је  сложено  у  клас,

              саставлено  од  гомилица  са 4—6  цветова,  ситно,  беличасто.  Лишће  је  зе-

              лено,  има  дршке,  облика  јајасто-копљастог,  пљоснато,  глатко.  Припада
              уснатицама. Мирис босиљка је пријатан, али укус му је горак и нешто љут.




              5. ГРЧИЦА



              Горка детелина. — Расте по барама око Буприје, цвета у априлу—мају (др

              С. Петровић). Може се сматрати као један од најбољих лекова за нервозне
              болеснике  с  лошим  варењем.  Употребљава  се  цела  биљка.  Саветује  се

              узимање  чаја  од  ко-рена  или  сувог  лишћа,  у  дози  по 50  грама  на  литар

              воде; или као тинктура, по 40 капи пре јела, двапут дневно; или као пра-
              шак, по 2—3 грама дневно; или као вино, за које је чувени проф. Робен дао

              овај рецепт:

              Грчица 10 грама
              Вина   .............. 100

              Попарити клучалим вином, оставити да кисне пола часа и узимати по 1—3
              кашике пре оброка.
              Др Лијежоа је тврдио да може само да се похвали делова-њем ове билке
              код болесника који добијају главобољу после ручка и вечере, а као узрок
              томе може се узети сопствено тро-вање у стомаку и цревима. У извесној
              мери делује и против по-већавања температуре.
              Слично дејство има и лажни лотус сродна јој биљка, која се узима у истим
              дозама.
              Грчица  је  водена  бил>ка  с  пузавим  кореном  и  многобројним  танким
              изданцима.  Стабло  је  кратко,  пузи  или  плива,  с  густим  лисним  жбуном.
              Листови имају дугачке дршке и троструки су, зупчасти. Цветови су бели,
              споља  боје  меса,  расту  у  грозду  на  крају  цветне  дршке,  која  је 1,5—3
              дециметра дугачка. Чашице су кратке, зелене, круне звонасте, петоструко
              дубоко усечене, с многобројним дугачким длакама изнутра. Цвета у мају и
              јуну. Расте по мочварним ливадама (Српска фармакопеја).



              6. ЗЕЧЈА СТОПА


              Корен  ове  биљке  садржи  поред  танина  и  лепљивих  мате-рија  и  друге
              материје, као и један сложен мирис.
              Према томе, овде се и употребљава баш корен као горко средство које јача.
   129   130   131   132   133   134   135   136   137   138   139