Page 137 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

— У лекарству се употреблава осу-шен корен (по српској фармакопеји) . У
пирот-ском крају сељаци брђани га ваде, нижу на нитке, суше и про

дају у вароши алваџијама који од њега праве салеп. Скуван корен
салепа даје се као чај ујутру на празан стомак и дању пре јела.
Апотекарски се салеп спрема овако: узима се 1 грам корена салепа; то се
помеша с 9 грама дестиловане воде и дода клучале воде 90 грама. Ово се
меша непрестано док се течност ве охлади. Наши л»уди, иако га често
употреблавају, не знају добро да он расте код нас и да је врло добро
средство не само код катара стомака него и код катара осталих органа за
варење, танког и дебелог црева, а тако исто и против пролива и срдобоље.
Даје се са шећером и као лака храна, јер је слузав, густ, не вадражује
слузокожу, напротив, благо је покрива и „премазује".

Ова билка цвета у мају, а расте по високим присојима и кршевима.
Салеп се добија из грудвастог корена (с једном или лве грудвице које се
зову каћунице). У каћуницама има скро-оа, гуме и нешто мало горке
материје.
Лек од салепа за децу и одојчад:

Зејтина од слатког бадема ....... 15 грама

Салепа скуваног ........... 30 „

Сирупа од цвећа и бресака ....... 10 „
По 1 или 2 кашичице дневно. За одрасле се кува са шећером у онаквој
густини каква се хоће (житка, ретка или густа каша). Посипа се често
прахом од цимета ради бољег укуса.
Салеп, по др С. Петровићу, добија се на овај начин: каћу-нице се држе
кратко време у клучалој води, па се после осуше и истуцају. Или се лепо
опране ставе у умерено загрејану пећ-ницу и из ње се изваде кад буду
унеколико прозрачне. Тада се лако туцају и од њих добијен прашак зове се
салеп. Овај се са-леп меша с водом по наведеном упутству и пије. Салеп
спада у биљну фамилију орхидеја, која има много родова и врста. До-бија
се од азијских врста и од наших балканских, домаћих биљака. И код једне
и код друге, грудвице (каћунице) корена нису раздвојене, већ срасле. Ова
лруга одликује се тиме што су у њој приперци једнонервни, што је усна
цвета по ободу ровашена и што цвета месец дана доц-није од прве, тј. у
мају и јуну.Иначе, цвет им је у класу, са 6—9 цветова, који сви у један мах
цветају. Стабло билке је високо 3—5 дециметара. Цветниклас има црвену
до бледоцрвену или беличасту боју. Лишће је дугачко, копљасто. лшиће је
шире и на ње-му има пега.Код нас би се могао култивисати, неговати и у

већој мери и могао би изјутра потпуно заменити кафу. Штета је што су са-
лепџије ишчезле с наших улица и сокака и што је престала њи-хова рана
јутарња монотона вика: „Салеп, врућооо!"

2. ДИВЉА САЛАТА

0 дивљој салати смо говорили код плућних болести, али ћемо то поновити.