Page 139 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 139

У  старо  доба  обе  билке  су  биле  на  гласу  јер  су  употребл»а-ване  с  успехом  против
          трулежних рана и замењивале су садашње наше киселине карболну и салицилну (др С.
          Петровић).
          У најновије доба утврћено је да овај род има антисептичне особине, тј. да може да убија
          бациле и друге микробе кад с њима доће у додир. Поред тог својства, ове биљке остају
          као горка и ароматична средства која снаже омлитавеле органе за варење, и подстичу их

          на  рад.  Пошто  су  и  антисептичка  средства —  оне  уништавају  сваку  трулеж  која  се
          налази у стомаку и цревима, те делују и против свих стомачних и цревних грозница и
          грозничавих  стања  уопште (грипа,  итд.).  Отуда  је  корисна  њихова  примена  и  код
          истовременог обољена и стомака и грознице.
          Употребљавају се као чај, у дози 5 грама на 100 грама кључале воде (10:200); пије се по
          четири шоле дневно, пре јела. Тако исто употребљава се и алкохолни расо, спремљен од
          биљке која је набрана у почетку цввтања, по 30—50 капи пре сва-ког оброка у мало
          воде.
          Најважнија је овде врста гавранов кук. Иначе, ова је фамилија рас-прострањена по целој
          земљи.  Специјално  овај  род (гавранов  кук)  има  низак  струк:  стабло  је  гранато,  лежи
          ниско и при дну има танак корен или пузајуће изданке. Стабло је обрасло меким. Лишће
          му  је  продужено  копласто,  седи  на  стаблу,  грубо  је  зарецкано,  при  дну  има  срцасти
          облик.  Цветови  су  светлоцрвени,  по 4—6  у  пазуху  листа,  окре-нути  на  једну  страну.
          Чаипзда  има  пет  једнаких  зубаца  по  цвету.  При-пада  уснатицама.  Расте  по  влажним,
          баровитим местима, ливадама, јар-цима итд. Цвета од јула до августа. Употребљава се
          одвајкада као лек и тражи се под именом Негћа зсогДц.




          4. ХМЕЉ


          Амељ, мељ. — У медицини се употребљавају шишарице од хмеља. Сличан је пелену.
          Неоспорна су његова поволна делова-ња на апетит и на јачање стомака. Уз то он има и
          својства да умири, стиша и успава, те је како за болове тако и за узбудљи-ва нервна
          стања врло подесан. Научним језиком, он је тоник, хипнотик, фебрифуге, и антилитик,
          принципијелно седатив.

          Узима се као чај, у дози: 15 грама на литар клучале воде, по 2—3 шол>е дневно пре
          јела.
          Или  се  узима  као  водени  згустак,  у  дози  од 1/4  до 3/4  грама (по 0,25—0,75);  или  у
          прашку, по 0,25 до 1 грам, и у обландама као средство за умирење живаца.
          Сув  згустак (екстракт)  узима  се  у  мањој  дози:  по 0,1—0,5  грама,  тј.  по  пола  грама
          највише. Тинктура од хмеља узима се по 2—4 грама дневно. Њу је, после чаја, најлакше
          спремити.
   134   135   136   137   138   139   140   141   142   143   144