Page 168 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 168

особине:Одвар од зрна боровнице убија потпуно културе (неговане) бациле тифуса
           у  току 24  часа,  као  и  друге  стомачне  и  цревне  ба-циле (коли  и  др.).  Стога  се
           боровница  препоручује  као  против-микробно (антисептично)  средство  код  свих
           почетних запаљења црева и пролива. Из истих разлога она се може додати свакој ди-
           јети која има задатак да чисти трулеж из цревног канала.
               Боровница може да се спреми и у облику компота и пиктија. Осим тога, може се

           давати  у  облику  густог  одвара,  4—6  шо-љица  дневно.  Или  се  спреми  као
           алкохолатура, тинктура и теч-

               1  0  значају  и  деловању  пиревине  видети  подроб-но  у  глави  о  бубрежним

           болестима.даје по 40 капи пре сваког оброка. У случају по- температуре спрема се
           као лимунада.

            Мешавина лишћа од боровнице и мајкине душице, или ли-1 шумских јагода, даје
           изврстан чај — назовимо га „Госту-• чај" за преболеле; нарочито за децу.

           Боровница је код нас доста низак, го шиб или жбун, с многобројним или раширеним
           зеленим гранама, висине 3—4 дециметра. у јесен; облика је јајастог, при дну стабла
           слабије јајасто,'

           кзрецкано,  глатко,  на  кратким  дршкама,  на  врху  оштро.  Цветови  готово  сасвим
           округли, Вледозеленкастобели, с црвеним местима, усам-жк. с извијеном дршком у
           пазуху лишћа. Бобице су округле, готово

           врло  ретко  беле,  са  сивоплавом  петелком,  укуса  киселог,  имајусемена.  Расте  по
           високим шумама и ливадама. Време цветаља:

             Бобице  се  једу,  а  сок  се  употребљава  и  за  бојадисање  црног  ва.  Боровница  је
           позната одвајкада као лековита. Тражи се и називом:



           11. ВИНО


           После  боровнице  умесно  је  да  овде  поменемо  деловањеива,  наводећи  у  преводу
           извод из једног научног рада:


           „У последњем броју (јануар 1934) виноградарског листа реви де боасан који излази
           у Паризу, штампан је чланак Јф Клинга, директора хемијске лабораторрје париске
           општине,  у  којем  он  излаже  опите  свога  помоћника  др  Флорентена  о  де-довању
           вина на микробе тифуса. За ове огледе били су иско рншћени бацили тифуса, узети
           непосредно, право од болесни-жа, а не неговани на вештачки начин у лабораторији,
           јер су ови активнији, јачи, опаснији. Др Флорентен је у стакло с бу-АОНОМ („супом")
           и бацилима сипао вино и констатовао да оби-чио црно вино уништава бациле. Затим
           је извршио други оглед:
   163   164   165   166   167   168   169   170   171   172   173