Page 169 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

овешао је одрећену количину тифусних бацила с вином од де-•ет гради на
неодрећено време. И шта се добило? У црном вину, чак и напола разблаженом
обичном водом, тифусни бацили тништавани су за десет минута. Само известан
мали број њих
преостајао је, али и они су били тако ослаблени да нису билн више опасни.

БелоЈвино делује такобе рушилачки на бациле, ала слабије од црног. Пажљивије
изучавање овог факта довело је др Клинга до заклучка да бацили гину не од
алкохола у вину, јер је његов проценат ту мали, него од природних киселина, какве
се налазе у сваком младом вину. Због тога он налази да најобичније црно вино може
служити као сигурна предохрана од заразе и обоље-ња тифуса."
Наука потврбује ову праксу и оправдава је, али само кад се све чини с мером, кад
се не злоупотребљава. Према томе, ча-јеви с црним вином против пролива и
дизентерије постају пра-ви лекови. Јер кад он може убијати бациле тифуса, онда
може убијати и много слабије бациле, а њих у цревима, приликом пролива нарочито,
има доста, управо мноштво.

12. ТРАВА ОД СРДОБОЛЕ

Трава од срца, стежа. — Овај корен био је одвајкада у упо-треби као лек који стеже.
Зове се лек „усправна стежа" због тога што има стабло усправно. Друге врсте имају
разна стабла:
код једног избија корење у чворовима и коленима и припија се за землу; код другог
је корен кратак и лежи по земљи а стабло је повијено; код неких стабло има маља,
код других нема, или је различите боје. Главно је у избору биљке.
Корен јој је дебео или дрвенаст, расте усправно, или је приземно низак, више пута
виласто издел^н, заједно с лишћем има свиласте длаке. АОН.И лишће је с кратким
дршкама, горње је прирасло стаблу с три, рет-ко с пет прстастих, дубоко урезаних
листића, али и споредни листови су 3—4 пута засечени. Дршке које носе цвет и
расту из виластих чворова стабла или из пазуха горљих листова образују један лабав
грозд (где су цветови далеко један од другог). Цветови су мали, отвореножути,
обично С четири круничаста листића, а они који први почну да цветају и с три. Расте
по брдима, ливадама, шумарцима, свуда у Европи, па и код нас. Време цветања:
Сматра се да је ово једна од домаћих биљака најбогатијих и најспособнија за
стезање, јер садржи 17%—20% та-Према томе је она код грчева и поремећаја
цревног каналацдеснија лековита биљка. Нарочито код болесника који су дугог
боловања ослабели и ткиво им је попустило, јер не с—о ла јача него и подстиче на
рад цревни систем. Нарочито мо-добре оезултате код хронично болесних старијих
људи. Исто деловање има и сестра јој челашица рста стеже код које из чворова
стабљике расте корење и хва-ч се за лруго биље и земљу. Она је исто тако богата
танином, те зе с тспехом може употребити код пролива, дизентерије и крва-жзђа нз
црева.И једна и друга употребљавају се као одвар од корена у дози 30 грама на
литар воде. Пије се по 2—3 шоље дневно. Згодно јершгребити их у мешавини са
храстовом кором по овоме рецепту:

Корена стеже ............ 40 грама

Храстове коре ........... 60 „