Page 173 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 173

18.КОПРИВА


           Крупна коприва, велика коприва, грчка коприва, жара. — У току огледа и примене
           коприве морали су чак и они који јој поричу друге добре особине признати да она
           очигледно делује против пролива.


           Показала се лековитом против пролива у току грипа, што бива реће, и чешће у току
           запаљења дебелог црева уз лучење слузи, као и акутног и хроничног оболења танких
           црева. Исто тако против пролива грудних и туберкулозних болесника, а у лечењу
           рћавог варења и јаког врења у цревима добијени су у многим случајевима најбољи
           резултати.

           Најбоље је употребити сок од свеже биљке, у дози од 100 до 150 грама дневно. Или
           згустак, 2—4  кашичице  дневно.Код  шећерне  болести  са  изненадним  проливом
           коприва  се  може  давати  у  смеши  с  боровницом,  лишћем  од  брезе  и  махунама  од
           пасуља (видети главу о шећерној болести).Може се давати и сируп овако спремљен:


           Лишћа ОА коприве ......... 250 грама

           Кљ       учале воде ........... 1500

               Оставити  да  кисне 12  часова.  Процедити  и  додати  два  пута  толико  шећера
           колико је тешка процећена течност. Давати 200—300 грама дневно.



           19. КАЛИНА


               Козје  грожће,  козјак,  мечковец. —  Има  случајева  да  се  с  проливом  јавља
           истовремено  и  неки  други  катар (нпр.  матери-це). V  том  случају  није  без  основа
           узети  као  чај  народно  сред-ствогтј.  ову  биљку,  у  дози 30  грама  цвета  на  литар
           кључале воде

           Калина  је  шиб  висине 2—3  метра.  с  дугачким  гранама.  Лишће  јој  је  готово  увек
           зелено, копљастог дугуљастог облика. без зубаца по

           Ивици с кратком дршком. Цветови скуплени на крају гране у кратке густе гроздове.
           Зрнца —  бобице  су  црне,  округле  или  јајастог  облика.    Расте  по  шумарцима  и
           огранцима нарочито на кречњачком земљишту.



           20. БИАНИ УГАЛ

               Овај угаљ добија се од угљенисане тополе (негде је зову јаблан) или пасјаковине.
   168   169   170   171   172   173   174   175   176   177   178